Преузето са портала Нова.рс.
"Ми сматрамо да би са режимом требало преговарати уз посредовање Европљана, а не да водимо међустраначки дијалог. То је иначе још једна битна разлика између Народне странке и ССП. До неког успеха у преговорима се стиже чврстим ставом и спремношћу на поновни бојкот, а олако пристајање на међустраначки дијалог води нас ка ћаскању у маниру ријалитија", рекао је у интервјуу за Нова.рс потпредседник Народне странке Здравко Понош.
Говорећи о проблемима унутар опозиције, односно расправама између Народне странке и Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, Понош је истакао да нису изгубљене све шансе да ове две партије ипак заједнички наступе на предстојећим разговорима са влашћу, напомињући да поменуте политичке организације нису у сукобу.
“Сукоб није права реч за садашњи ниво политичких неслагања између Народне и ССП. Надам се да неће ни бити. Сукоби су оно што се дешава међу клановима у оквиру СНС”, навео је он.
У разговору за Нова.рс, Понош се осврнуо и на недавне резултате локалних избора у Зајечару, резолуцији Европског парламента о Србији и о томе шта је потребно како би преговори са режимом Српске напредне странке били успешни.
У претходним данима много се говорило о расправи између ваше странке и партије Драгана Ђиласа. Због чега је проблем да пронађете заједнички језик?
На први поглед изгледа да се ради о разликама у ставу како треба преговарати изборне услове са режимом. Народна странка заступа став да опозиција треба да наступи са јединственом преговарачком платформом и са јединственом делегацијом састављеном од два нестраначка преговарача неспорног кредибилитета. Политички преговарачки тим имао би на располагању помоћ експерата. Колико сам разумео, најновији став ССП је да по два експерта преговарају сваку од неколико тема, а да их својим присуством у сали подржавају политички представници свих странака које се декларишу као опозиционе. Уверен сам да је и онима који то предлажу јасно да двадесетак опозиционих политичара опште праксе није од помоћи експертима у одмеравању са још колоритнијим режимским хором. То је формат којим се званични преговори обесмишљавају, а прави се воде на неком другом месту и могуће од стране оних којима нико није дао мандат за то.
Инсистирање на очигледно нерационалном преговарачком формату, носи ризик од разједињеног наступа опозиције у преговорима и ка разврставању у изборне колоне за учешће на изборима за чије услове тек треба да се изборимо. То би свакако било на штету успеха у преговорима. Прво јер би јединствена опозиција постигла више у преговорима и друго, јер прерано формирање изборних колона сигнализира спремност да се изађе на изборе без обзира на услове.
Мислите ли да је решење да се јавно говори о тим сукобима, имајући у виду умор гласача од честих сукоба унутар опозиције?
Ништа не може да се сакрије. Поготову проблеми. Мислим да сукоб није права реч за садашњи ниво политичких неслагања између Народне и ССП. Надам се да неће ни бити. Сукоби су оно што се дешава међу клановима у оквиру СНС. Тамо лете главе, за сада само дословно. А политика је иначе јавна делатност и односи између странака нису баш најбољи пример нечега што би се одвијало само унутар четири зида.
Замерате ли нешто лично Драгану Ђиласу?
Тема су политичке разлике, а не личне замерке. Не разумем политичку логику по којој је за успех у борби за изборне услове важнија препорука неке, чак и не много јаке, политичке афилијације у европском парламенту од опозиционог јединства. На једној страни имамо политички капитал стечен бојкотом без кога не би ни било предстојећих парламентарних избора, а на другој нечију сугестију да је прави моменат да се формирају идеолошке изборне колоне у којима треба разместити удобан лежај чак и за оне којима је режим на прошлим изборима скупљао потписе. Верујем да се до успеха у овом политичком одмеравању са режимом извесније стиже снагом проистеклом из јединства српске опозиције него уздањем у обећања и помоћ бриселске опозиције.
Председник ваше странке изјавио је да су “Ђиласове групације и ДС” учествовале на изборима у Зајечару. Због чега је то спорно?
Народна странка је родоначелник идеје бојкота прошлогодишњих фарсичних избора и ни једног момента нисмо правили калкулације да ли би од тог принципијелног става требало направити изузетак у општинама где смо, без обзира на никакве изборне услове, могли да направимо добар резултат. Чак смо распуштали наше бројчано снажне одборе који су одлучили да иду на локалне изборе све са креативним идејама како да се евентуално сакрију под неким другим именом.
Нисмо хтели да играмо ту преварантску игру на терет грађана, а у корист неколико чланова странке који би ушли у локалне скупштине или у локалну власт. Знали смо да се тако одричемо и могућности приступа буџетском финансирању тих одбора. Ако нисмо имали разумевања за прикривено учешће наших чланова на локалним изборима, с каквим правом било ко очекује да имамо разумевања за такве потезе неке друге опозиционе странке.
На ту изјаву реаговао је председник ДС Зоран Лутовац, истичући да они нису учествовали на изборима, уз пороку да су бивши чланови СНС улазили у вашу странку, али да то не значи да сте уточиште СНС. Има ли таквих међу вама?
Не правим разлику између директног и прикривеног учешћа на фарсичним изборима. Легитимно је да неко други покуша да увери грађане да то није исто, иако шефови локалног одбора странке наступају на изборима као носиоци неке ГГ листе под неким маштовитим именом. Разумем да није једноставно одупрети се притисцима локалних страначких екипа, али попуштање носи неку цену.
Тачно је да у Народној странци има неколико чланова који су провели кратко време у СНС. Тамо су били ушли по формирању те странке и брзо се уверили да то није оно чему су се надали. Напустили су странку на власти и касније ушли у странку у дубокој опозицији. Нису били на високим страначким функцијама, нису били на функцијама у извршној власти, нису се огрешили о закон, нису прекршили бојкот и нису покушали да се нађу на листама неких група грађана како би засели у локалне скупштине.
Не чини ли вам се да је ипак била грешка бојкотовати изборе у том граду, имајући у виду успех опозиције у изборној трци?
Није била грешка. А дајмо себи и времена да се искристалише ко је тамо опозиција. Имамо историјско памћење из тог града. То што би Народна странка ушла у локалну скупштину да је изашла на изборе, не значи да је због те ситне вајде требало да даје легитимитет тим изборима. Највећа корист од избора у Зајечару је огољавање неких трендова код гласачког тела власти. Овај пут СНС у Зајечару није успео да изведе на биралишта чак ни све своје сигурне гласаче. Тамо готово нико није гласао за СНС из убеђења, а измигољили су им се чак и многи од оних који су под притиском дали обећање да ће сигурно гласати за СНС. Замислите шта би се десило да људи могу слободно да гласају па да тада имају богатију изборну понуду.
Како ћете на крају наступити у преговорима са влашћу?
Добро сте формулисали питање. Ми сматрамо да са режимом треба преговарати уз посредовање Европљана, а не водити међустраначки дијалог. То је иначе још једна битна разлика између Народне странке и ССП. До неког успеха у преговорима се стиже чврстим ставом и спремношћу на поновни бојкот, а олако пристајање на међустраначки дијалог води нас ка ћаскању у маниру ријалитија.
Ситуација у Србији није за округли сто и ћаскање. Реална политичка сцена, а нажалост и друштво су поларизовани. Излазак из таквог опасног стања и искорак ка нормалности мора да се решава у формату који је одраз реалног стања, а то је с једно стране ми – права опозиција овом режиму, а са друге стране тај режим. То треба да тражимо, а видећемо за шта можемо да се изборимо. Ако мало тражимо, добићемо ништа. Ако не наступимо заједно, не можемо да се надамо значајнијем поправљању изборних услова.
Јесу ли дефинитвно пропале шансе да заједно са ССП учествујете у тим разговорима?
Надам се да нису, али време нам цури. Европским посредницима се иначе не жури. Вучићу још мање. То што му моћни страни играчи подмећу ситне пожаре под скуте, не значи да хоће да га запале. Хоће само да му покажу да могу да га запале ако коначно не уради оно око чега су се погодили. Њима се жури да им то заврши, а нама се жури да га склонимо како то не би завршио.
Да ли је то уопште могуће сарађивати након јучерашњег наступа лидера ваше странке?
Вук Јеремић је само јавно саопштио дијагнозу. То не значи да Народна странка није спремна да пружи максималан допринос излечењу.
Какву је поруку Европски парламент послао усвајањем резолуције о Србији?
Да је време кокетирања са Вучићем прошло и да долази време истине. Било је крајње време да се ствари у Вучићевој приватизованој Србији назову правим именом, То је лепо, али недовољно. Од лепог до довољног посао је опозиције. Уз малу помоћ посвађаних непријатеља из власти.
Интервју приредио новинар портала Нова.рс Војислав Милованчевић