Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош изјавио је данас, поводом уредбе о формирању групације одбрамбене индустрије, да сама уредба није проблем, нити је она одговор на аферу „Крушик“, али да велики проблем представљају људи у врху власти задужени за њено спровођење.
„Највећи разлог за бригу су људи у врху институција. Уверен сам да би Србија била много безбеднија када Александар Вулин не би долазио на посао и бавио се питањима одбране, него када би се бавио ротквицама и макрамеом (начин плетења конца), када Небојша Стефановић не би долазио на посао него би коначно ишао на предавања на факултету, као и када Вучић не би долазио на посао или када би на послу писао мало уљудније честитке људима који су поштено победили на изборима“, рекао је Понош телевизији Н1.
Понош је навео да је уредба предвиђена законом усвојеним прошле године, али да и те како постоје разлози за бригу када се има у виду ко ће је спроводити, и додао да стручни људи који су је писали нису имали лошу намеру.
„Кључни ризици су у политичкој равни међу онима који су до сада показали склоност да злоупотребе и добре уредбе и законе. Они који ће ту уредбу спроводити су исти људи који су једном јеменском генералу и његовој породици дали држављанство Србије са објашњењем да је то у интересу државе, а било је у интересу једног трговца оружјем“, рекао је Понош.
Понош је додао да је сасвим сигуран да уредба нема везе са афером о извозу оружја, пошто је конципирана раније, те да „нема разлога смишљати фаулове власти, јер их сама довољно често чини, па је потребно само их учинити доступним јавности“.
Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба ВС рекао је да предузеће ГИМ, у којем је ангажован Бранко Стефановић, отац министра унутрашњих послова, неће моћи да буде члан групације одбрамбене индустрије, јер није у већинском државном власништву, али да ипак чуди како је та фирма са свега девет запослених добила дозволу за производњу оружја.
Понош је, поводом догађаја у Црној Гори, навео да су се вође режима Београду и Подгорици Александар Вучић и Мило Ђукановић „преиграли“ када су покренули „договорену игранку подизања тензија и распиривања проблема“ у Црној Гори, које би Вучић после требало да смири, а Ђукановић да следећу власт формира са спрским партијама које ће инструисати режим у Београду.
„То је игранка коју је Вучић одиграо и на северу Косова и никоме ништа добро неће донети. Преиграли су се, међутим, са својом амбицијом да контролишу комплетан врх Српске православне цркве што, срећом, очигледно није могуће. Глупава им је била и идеја да ће контролисати народ, без обзира да ли је реч о Србима, Црногорцима или онима који између та два не виде никакву разлику“, рекао је Понош.
Понош је оценио да су Вучић и Ђукановић мислили да ће ту игранку лако одиграти, али да су ствари измакле контроли.
„Није то исто као улазак Црне Горе у НАТО, ово су много дубље ствари утемељене у народу, којима не може да манипулише круг њихових медијских магова. Када је дух изашао из боце, Вучић је покушао да приграби за себе оно што се ваља улицама и да ствари окрене тако да црквени молебан буде молебан за њега“, рекао је Понош.
Понош је истакао да црногорски Закон о вероисповести не би смео да се примењује овакав какав је, и да нико не би требало да учини ништа у додатном антагонизирању подвојеног друштва у Црној Гори.
Додао је да тај закон црногорском режиму служи да се домогне имовине коју не чине само цркве, као и да заврши формирање нације, што није задатак ниједне власти, него је много сложенији и историјски дуготрајан процес.
„Надам се да ће постојати довољно разума не само у Подгорици, него и у међународној заједници, како би се применили правни механизми и да ће се неко из Подгорице обратити међународним институцијама и затражити правно мишљење о закону које ће сасвим сигурно бити неповољно. Надам се да ће у међувремену и власт, која је срљала у доношење таквог закона пред Нову годину у нади да ће га људи заборавити до Божића, схватити да се бахатост увек разбије о главу бахатом“, рекао је Понош.
Понош је навео да се изјаве министра спољних послова Србије Ивице Дачића не могу назвати разумним ставовима и да су само непотребно долиле уље на ватру, као и да се у потпуности не слаже ни са чим што је Дачић рекао.