Народна странка

Понош за „Време“: Извесне су компликације у испоруци Мигова из Белорусије због отказивања вежбе

Понош за „Време“: Извесне су компликације у испоруци Мигова из Белорусије због отказивања вежбе

Како оцењујете поступак Владе Србије и Министарства одбране у вези са отказивањем учешћа на војној вежби „Словенско братство 2020“ непосредно уочи почетка?

Стање у Белорусији, где Лукашенко убрзано еволуира из аутократе у диктатора, је такво да је сасвим непримерено да се тамо упућује Војска Србије на некакву заједничку вежбу. Ту вежбу је требало отказати много раније, а најкасније 11. августа када је Србија подржала декларацију ЕУ о изборима о Белорусији. Уместо правовременог отказивања те вежбе, имали смо изјаву из врха државе да се надамо да нам Лукашенко неће замерити због прикључивања декларацији ЕУ. Не би ме чудило да је поново неко морао да зове и Минск и Москву и моли за незамерање због отказивања учешћа у вежби дан пред њен почетак.  

Може ли се претпоставити каква ће бити реакција Белорусије и Русије на наше отказивање учешћа на вежби „Словенско братство 2020“?

Лукашенко није у прилици да се подробније позабави чврстином свог пријатељства са Вучићем. Извесна је компликација око испоруке четири половна авиона МИГ-29 из Белорусије која би требало да се реализује почетком 2021. године у виду донације.  Као и у осталим сличним аранжманима, сваколика цена ове донације позната је само Вучићу. Ако се икад реализује, биће скупо, чак и за његов лежеран начин баратања државним парама и интересима.  
 

Русија неће вући нагле потезе, али познато је да Москва има врло ажурно спољнополитичко књиговодство. Као и свака друга сила, Русија није спремна да књижи негативан биланс у односима са мањим партнером. У тај биланс улази и тачка о енергетској диверзификацији на папиру из Вашингтона, а ући ће и подела ресора у новој Влади Србије.  

Вулин је рекао да је отказано учешће због тога што се Србија налази под „страшним и незаслуженим притиском Европске уније“. Шта то практично значи?

То значи пре свега да Вулина не треба пуштати у медије да образлаже било шта што има везе са спољном политиком. По њему, постоје и заслужени притисци на које би Србија још хитрије реаговала и тада не би морао да се правда домаћој јавности.

Ипак, најважније је признање да је ова власт подложна међународним притисцима, да има рикошет спољну политику која Србију претвара у брод са пијаним кормиларом који сваки налет ветра разбија о хриди.   

У конкретном случају, режим се замерио Европи срљајући на прело у Белој кући и потписујући неке ствари које нису ни близу усаглашене спољне политике ЕУ. У покушају да амортизује пацке због тога, отказао је вежбу у Белорусији дан пред одржавање.

Вулин је рекао да ће наше учешће у мировним операцијама бити посебно размотрено и према потреби суспендовано. Зашто су у овај “пакет” ушле и мировне операције и какве могу бити последице?

Та најава и евентуална суспензија ангажовања у УН мировним операцијама нема никакве везе са Белорусијом. То је само траљав и поново штетан покушај контроле штете која је учињен неразумним и ризичним пристајањем у вашингтонском папиру да Србија, ничим прозвана, третира Хезболах генерално као терористичку организацију. А Хезболах је снажан, не само политички фактор, у Либану где Србија има војску у УН контингенту. Режим, да би смањио ризик по безбедност наших војника, а који је сам изазвао, спрема се да направи нову штету. Овај пут штету за углед Србије у УН напрасно суспендујући наше планирано учешће у мировним операцијама.

Да ли ће споразум у Вашингтону имати и стратешке  последице на војном плану кад је у питању Србија?

Вашингтонски папир је намењен да пружи сценски допринос Трамповој изборној кампањи. Свакако не да реши односе између Београда и Приштине.

Ако питате да ли Вашингтонски папир трасира пут Србије из војне неутралности у НАТО, одговор је - не. Не кажем да Вучић у актуелном тренутку не мерка и ту опцију. Али за нешто такво треба одговарајућа политика, истрајност, огромна промена расположења јавности у Србији. Србија под Вучићем ће наставити да лелуја од немила до недрага, а примицаће се ближе ономе ко Вучићу, у том тренутку, за опстанак на власти понуди бољу цену коју може да плати националним интересима. Тренутно су га опчинила обећања и ђинђуве из Беле куће. Докле ће и да ли ће и после 3. новембра, видећемо.

Неретко се у анализама вашингтонског састанка могу чути и оцене да је Србија учинила стратешки заокрет ка Америци. Да ли је такав заокрет могућ и на војном плану?

Не може да се заокрене нешто што нема никакав курс. Јасно је да Србија не иде ни ка ЕУ, а Трамп нити зна нити га интересује где је Србија. Србија под Вучићем не иде нигде. Плута.
 

Интервју приредио Вукашин Обрадовић