Последњих дана сам предмет по интензитету до сада незабележене кампање блаћења и клевете, коју режим води против мене преко парадржавних телевизијских станица и таблоида. Нисам изненађен, очекивао сам тако нешто. Народна странка је недавно и најавила да ћемо преко лета бити мета режима, на најприземнији могући начин.

Мотив ове негативне кампање је јасан - желе да ме ућуткају. Протеклих месеци био сам најгласнији критичар ове власти. Јавности сам открио бројне корупционашке афере, механизме „стечајне мафије“, као и бруталне злоупотребе Пореске управе. Први сам објаснио разлоге, али и дугорочне последице стављања Србије на званичну листу земаља осумњичених да се преко њих пере новац и потенцијално финансира тероризам.

Захваљујући угледу који уживам у свету, водећи светски листови су ми омогућили да глобалну јавност упознам са истинском природом овог режима, као и са погубним ефектима „стабилократије“ по грађане Србије и целог региона.

Народна странка, коју смо основали пре само седам месеци, данас је према свим истраживањима најснажнија странка опозиције, која се не само бескомпромисно супротставља овом режиму, већ има и јасан план развоја земље.

Оно што их вероватно највише боли: као неко ко је у стању да сагледа актуелне међународне трендове и ко је био министар спољних послова под тешким околностима, аргументовано сам критиковао „косовску“ и спољну политику режима. Указивао сам на сервилност и нестручност тренутне власти на међународној позорници. Нашој јавности сам предочавао бесмисленост и неморалност предаје државних атрибута и интереса у дијалогу са Приштином, поготово имајући у виду да у том процесу апсолутно ништа није обезбеђено што би ишло у корист Србије и њених грађана.

 

На директном избору свих држава чланица Уједињених нација, 2012. године, изабран сам за најмлађег председника Генералне скупштине УН у историји. Током мог мандата, усвојена је, између осталог, Конвенција о регулисању међународне трговине конвенционалним наоружањем, успостављен је механизам сарадње између УН и Г20, и вероватно најзначајније, договорени су принципи нове глобалне стратегије одрживог развоја Уједињених нација.

Тим принципима се данас руководе све УН агенције и тела, али и велике светске корпорације које желе да буду друштвено одговорне и да сарађују са међународним организацијама. Нова развојна стратегија одрживог развоја Уједињених нација, која је названа „Агенда 2030“, заснована је на јавно-приватном партнерству и један од мојих задатака као председника Генералне скупштине био је да тражим подршку од великих интернационалних компанија за транзицију ка одговорном пословању, чистим изворима енергије и инвестирању у борбу против климатских промена. Парадржавни таблоиди данас искривљено пишу о неким од тих састанака, не схватајући да се ја њима поносим, да је свака моја активност била транспарентна и да сам имао пуну међународну подршку за те напоре.

Српско председавање Генералном скупштином УН оцењено је од свих кључних глобалних актера као несумњив успех. Чак је и актуелни српски председник, уочи избора 2014. године, у намери да се окористи мојим угледом, изјавио да сам дао „велики допринос угледу и положају Србије у свету“.

УНОСИО САМ НОВАЦ У СРБИЈУ ЗА РАЗЛИКУ ОД ЧЕЛНИКА РЕЖИМА КОЈИ ГА ИЗНОСЕ

По окончању мог мандата у Њујорку, многе угледне личности из највиших међународних кругова исказале су интересовање да заједнички оснујемо нови глобални институт који би се бавио питањима од глобалног значаја. Тако је настао ЦИРСД. Пришли су нам бројни актуелни и бивши државници, угледни светски стручњаци, али и челници великих компанија који су желели да буду виђени и препознати као пионири и адвокати одрживог развоја.

Двојица од тих бројних појединаца су прошле године, наравно потпуно независно од ЦИРСД-а и без мог било каквог знања, запали у проблеме са америчким властима, што овај режим малициозно покушава да доведе у везу са мном. Да су амерички органи, након истраге која је трајала годинама, проценили супротно, сигурно би ме већ контактирали – поготово имајући у виду да често путујем у САД, и то никада у тајности, за разлику од актуелног председника Србије. Поднећу тужбу против њега, јер је себи дозволио да ме јавно назове челником банде међународних лопова, без иједног јединог доказа. Правно ћу га гонити ако затреба све до Стразбура.

ЦИРСД смо могли да оснујемо у било којој престоници света. На моје инсистирање, основан је у Београду, како би и наша земља имала користи од његових глобалних активности.

 

ЦИРСД је оправдао репутацију и очекивања у високој међународној орбити и врло брзо постао један од најугледнијих института у овом делу Европе. Постали смо партнер Међународне мреже за одрживи развој Уједињених нација (УНСДСН), а водећи светски стручњак и саветник Генералног секретара УН, Џефри Сакс, постао је члан нашег саветодавног одбора.

Једини смо из овог дела света потписали Меморандум о стратешкој сарадњи са кинеским Државним институтом за развој, који је задужен од кинеске владе за планирање и спровођење „Новог пута свиле“, највећег глобалног инвестиционог програма.

Изабрани смо да будемо ексклузивни академски партнер француске владе у Србији у промоцији глобалног Споразума о борби против климатских промена.

Издајемо часопис „Хоризонти“, који се дистрибуира глобално и за који су писали, између осталих, руски министар спољних послова, председница Међународног монетарног фонда и председник Европске комисије.

Организовали смо међународне конференције чије у теме биле одрживи развој, глобална безбедност и „Нови пут свиле“, од Њујорка и Вашингтона, преко Париза и Лондона, до Пекинга. Довели смо у Београд најзначајнија имена из света међународне дипломатије и политике, са намером да свет приближимо Србији и Србију свету.

ЦИРСД је стекао толики углед да сам, као његов председник, изузетно успешно учествовао у трци за генералног секретара Уједињених нација 2016. године. То је први пут да је један Србин био кандидат за највишу функцију у међународном поретку. Након више кругова гласања у Савету безбедности, као најозбиљнији кандидати смо се издвојили господин Антонио Гутереш, бивши премијер Португала, и ја.

Током овог процеса, све кандидате су темељно провериле најмоћније државе света. Многи угледни светски листови су мојој кандидатури пружили отворену подршку, тврдећи да имамо најбољи програм за реформу и модернизацију УН.

Да сам имао подршку своје владе, постоји реална шанса да бих и победио, од чега би наша земља имала изузетне користи. Овде није прилика да објашњавам како ме је сопствена држава саботирала због најобичније сујете актуелног председника. Он није могао да превазиђе своје комплексе и поднесе да један његов сународник буде на некој проминентној међународној функцији.

БОРИЋУ СЕ ПРОТИВ ПРЕДАЈЕ КОСОВА, СПРЕМАН САМ ДА ПЛАТИМ ЦЕНУ

После ове трке, имао сам још веће могућности да наставим каријеру где год сам пожелео – као неко ко је дипломирао на Кембриџу и Харварду и постао познат и добро повезан у читавом свету. Ипак, донео сам одлуку да своје знање и контакте покушам да директно ставим у службу своје земље и укључим се у политику. Нисам хтео да пристанем на то да најгори воде Србију, да је третирају као плен и одлучују о судбинама људи, иако немају елементарне квалификације, увид у међународну реалност и трендове, нити било какве моралне принципе.

Тада је започела брутална кампања против мене у парадржавним медијима - од тога да сам убица гардиста, преко оптужби да сам исламски екстремиста, до тога да  је моја супруга оптужена да директно руководи највећим нарко-картелом на Балкану. Последњи испад актуелног председника само је једна у мору бизарних оптужби за које не постоји ниједан доказ.

 

И даље ћу се трудити да представљам све супротно од овога што данас имамо на власти. Сваком мом динару може да докаже легално порекло. Нећу никад као министар војни одбити да објасним порекло новца за стан или као нови министар финансија за школовање деце. Нећу никад пословати преко оф-шор зона, не зато што је то незаконито, већ зато што сматрам да је таква пракса неморална, ако сте јавни функционер своје земље.

Perjanice vlasti sa kupljenim diplomama, koji žive od politike i posluju u poreskim rajevima, me ovih dana besomučno kleveću kroz režimske medije.

Ovo je koren njihove frustracije - u nekoliko reči... pic.twitter.com/0o2thJDtTy

— Vuk Jeremić (@jeremic_vuk) May 31, 2018

 

Нисам стекао иметак у сумњивим приватизацијама у Србији. Никада нисам био у сукобу интереса, никад ми нису „украли“ личну карту или „фалсификовали“ потпис. Никад свог кума нећу постављати за директора јавног предузећа или му намештати тендере.

Зато ће Народна странка, чим буде у позицији, по хитној процедури донети закон о пореклу имовине, који ће важити за све јавне функционере од девесетих до данас, и предложити да се почне од мене.

Успоставићемо институцију независног тужиоца за високу корупцију, који ће радити по румунском моделу. Више никад премијер или председник неће бити недодирљиви и ван домашаја правосудних органа.

Департизоваћемо јавну управу, гарантовати независност правосуђа, ослободити медије и заштитити приватни сектор од рекета људи на власти.

 

Уколико му се дозволи да преда Косово и Метохију, на томе неће стати. Правиће нове непристојне понуде са одређеним међународним чиниоцима, како би националним интересима наставио да купује имунитет и подршку за останак на власти.

Следећи његов „компромис“ би био у вези са Босном и Херцеговином, тако што би се ангажовао као „миротворац“ на одузимању надлежности Републици Српској, гарантованих Дејтонским споразумом.

Модел би био исти - одрицање од националних интереса у замену за окретање главе одређених међународних кругова од кршења владавине права и прогона политичких неистомишљеника у земљи.

 

Објављено у недељнику "Време".