Интервју приредила новинарка "Блица" Ивана Мастиловић Јаснић
Фото: Весна Лалић / РАС Србија
Претходне недеље на Јутјубу се појавила серија непримерених аудио-снимака на којима се чује како његов некада најближи сарадник Никола Јовановић покушава да врбује чланство Народне странке да пређе у Ђиласов ССП, али и срамотан део у којем покушава да дискредитује Јеремића тиме што је полу-Бошњак.
У првом интервјуу након тога, Јеремић говори како су снимци утицали на њега и његову породицу, шта га је највише погодило, открива да му је Јовановић после свега послао поруку, али говори и о бојкоту, Косову, осетљивом политичком тренутку у Црној Гори...
На Јутјубу се појавио аудио-снимак на којем Никола Јовановић износи увреде на ваш рачун, назива вас полу-Бошњаком и на тај начин покушава да вас дискредитује. Шта сте помислили када сте први пут чули снимак?
- Прва особа која се у кући тог јутра пробудила и чула тај ружни снимак који се проширио по друштвеним мрежама била је нажалост моја мајка. Њу је то јако потресло. Рекла ми је: "Па ако овако о мом пореклу мисле људи од којих се ниси раздвајао, шта је остало за друге?!". Оно што је мени лично прво прошло кроз главу је да су и многе друге ружне ствари које су ми преносили да је Никола Јовановић причао, не само о мени већ и о мојој супрузи Наташи - укључујући уличарски презир с којим је говорио о нашој трауми током дванаестогодишње борбе да добијемо дете, ипак изашле из његових уста. До тада сам одбијао да у то поверујем. Био сам у огромној заблуди.
Да ли вам је већи шок био тај снимак или онај на којем практично потврђује да прелази у Странку слободе и правде?
- Те две ствари нису за упоређивање. Једно је бити прелетач, а сасвим друго - по мени далеко горе - то да након десет година сарадње, друговања, присуства на славама и крштењима, заједничког одлажења на Хиландар, онако говорите о нечијој породици. Како таквом човеку било шта веровати? Ако је тако лицемеран према блиским особама, шта тек грађани који га не познају могу од њега да очекују?
Нисте много говорили ни о Јовановићевој оставци на све функције у странци. Како је дошло до тога?
- Нисам, јер сам сматрао да није пристојно тиме оптерећивати јавност имајући у виду са каквим се тешкоћама свакодневно сусреће већина грађана Србије, и није ми драго што сам сада принуђен да то учиним. Једини Јовановићев мотив за тај корак му је био тај што је направио калкулацију да ће своју политичку амбицију лакше и брже остварити у Ђиласовој странци - то је на снимку јасно и рекао.
Јесте ли се с Јовановићем чули након што се све ово догодило, да ли вас је позвао?
- Не. Послао ми је поруку у којој ми се правдао да је опаске о мојој породици изрекао "у специфичним условима". Не разумем - какви су то услови?! Нажалост, немам никаквог разумевања за шовинистичке испаде, било да је реч о убијању сто муслимана за једног Србина или згражавању над нечијим пореклом. Ако сте у стању да то изговорите у каквим год околностима, значи да такве идеје носите у себи, само се најчешће добро контролишете, свесни да је то већини људи неприхватљиво.
Осим Јовановића, у ССП је прешао читав општински одбор Народне странке у Смедереву. Како то коментаришете?
- Немам информацију о томе да ли су неки од наших дојучерашњих страначких сабораца из Смедерева приступили ССП-у. У сваком случају, са Николом Јовановићем је из Народне странке отишла свега неколицина активиста. Неки од њих су били честити и вредни, жао ми је због тога. Верујем да ће многи од њих схватити да их је навео да направе грешку, ако већ до сада нису. У сваком случају, желим им све најбоље у будућности.
Како ћете убудуће, након свега, сарађивати у оквирима Удружене опозиције Србије?
- Са Николом Јовановићем то свакако више није могуће. Надам се да ће за то сви имати разумевања, као што бисмо имали и ми да је ситуација обрнута. Замислите, молим вас, да неко на националној основи нападне, рецимо, Маринику Тепић? Томе више не би било места у нашим редовима. Пред нама је тешка борба за промене у којој морамо бити солидарни и искрено сарађивати. Уколико се будемо гложили и једни другима гурали прст у око, ништа добро нећемо моћи да урадимо за грађане.
Имате ли неки договор са Ђиласом око тога да једни другима не преузимате чланство?
- Елементарна пристојност налаже да уколико са неким искрено сарађујете, не радите му ништа иза леђа, поготово ствари које за тог партнера имају недвосмислено штетне последице. Не желим да верујем да Ђилас има било шта са Јовановићевим покушајима слабљења Народне странке. То је неприхватљиво. Пре две недеље, заједнички познаник је покушао да организује моје виђање са једним повереником ССП из унутрашњости, који је исказао спремност да разговара о преласку у Народну странку заједно са својим људима. Одбио сам тај састанак.
Након избора, односно бојкота, једини корак који је ваш део опозиције предузео је промена имена и изостављање Двери из тог новог савеза. Не мислите да је то одсуство било какве друге реакције за ваше гласаче недовољно?
- Није посреди пука промена имена. Концепт заједничког деловања опозиције се суштински мења јер се ситуација променила - да то није случај, и даље би постојао Савез за Србију. СЗС је био програмска коалиција са договорених "30 тачака", док Удружена опозиција Србије то није. Свако од оснивача УОС ће овако моћи слободније да наступа у складу са својом идеологијом и циљевима. То је важно, идеја је да свако од нас учини све што је у нашој моћи да оснажимо своје организације, како би на неким будућим изборима били у стању да се саберемо на много више него што је то успео СЗС – и када је реч о рејтингу, и о капацитету да на терену изнесемо изборни процес. Природно је да се неком потенцијалном симпатизеру Драгана Ђиласа не допада Вук Јеремић, рецимо због мојих националних ставова – или обрнуто, да се неком потенцијалном симпатизеру Народне странке не допада Драган Ђилас, због његових идеја о државном капитализму. У форми чврстог Савеза такве људе нисмо могли да привучемо. Зато смо се определили за мање обавезујућу форму координације, а наравно да ћемо на будућим изборима, када се за њих стекну неопходни услови, сви наступити заједно - бар сви они елементарно одговорни, који желе да Србија буде уређена као модерна европска држава.
Како данас гледате на бојкот? Да ли и даље мислите да је то био исправан пут?
- Апсолутно. У међународној заједници више нема дилеме око тога да Србија више није демократска земља и да је то стање неодрживо. Из дана у дан то постаје све јасније и домаћој јавности, с обзиром на карикатуралност актуелног сазива Народне скупштине. Усудићу се да кажем да би вероватно све политичке организације које нису биле део владајуће коалиције, када би могле да врате време уназад, бојкотовале изборе. То је најбољи доказ да је наша одлука била исправна.
Како гледате на кризу изазвану короном и како се држава носила с тим?
- Био сам један од ретких опозиционих политичара који се у првом таласу пандемије уздржавао од снажне критике режима и Кризног штаба. Многи су ми то замерали, но био сам уверен да у околностима колективне катастрофе властима не треба отежавати ситуацију, већ давати конструктивне предлоге како да лакше заједно пребродимо кризу. Било је у том периоду много пропуста, али, руку на срце, неке ствари су и добро урађене. Али од када су у мају политички мотиви - ту пре свега мислим на одржавање избора по сваку цену - довели до тога да струка буде омаловажена и злоупотребљена, много тога је пало у воду, и данас смо ту где јесмо.
Након најаве поновног увођења ванредног стања, имали смо протесте и немиле сцене на улицама. Како све то коментаришете?
- Незадовољство грађана испровоцирано бахатим саопштавањем да ће након што су избори одрађени морати поново "под кључ" је било потпуно оправдано и неизрежирано. Сцене насиља на улицама иницирале су групе хулигана, по инструкцијама и у сарадњи са режимом, у циљу обесмишљавања и гушења спонтаног грађанског протеста. Нажалост, у томе су успели. То би требало да нам буде велики наук за будућност. Нема тог бунта који у оваквим сулудим околностима, где је режим спреман на све да би одбранио власт, може постићи свој циљ без добре организације. Између осталог, и то је важан разлог због чега нам је изградња страначке инфраструктуре један од најзначајнијих приоритета у непосредној будућности.
Када је реч о решењу косовског проблема, Брисел се поново активније ангажовао. Шта очекујете у наставку преговора?
- Не очекујем да ће доћи до битнијих помака пре америчких избора у новембру. Сви чекају да виде ко ће бити победник, и неће да се залећу.
Да ли вам је тајминг Хашког трибунала за подизање оптужнице против Хашима Тачија чудан?
- Није, с обзиром на искуство које сам стекао у ове две деценије колико се на овај или онај начин бавим међународним односима. Мало шта се у тим водама дешава потпуно случајно.
Мислите да је могуће да ћемо доћи до неког решења ускоро?
- Не.
Да ли се већ спремате за председничке изборе? Да ли размишљате о кандидату или о томе да се ви можда поново кандидујете?
- Први корак је да се изборимо за то да се стекну поштени изборни услови - комбинацијом унутрашњих притисака и дипломатске акције. Други, паралелни са тим, јесте да изградимо теренски капацитет да те изборе исконтролишемо, то јест да будемо кадри да педантно пребројимо све гласове и онемогућимо готово извесни покушај крађе. Тек на крају долази заједнички кандидат, чије име морамо чувати у тајности до последњег тренутка. У супротном, ту би особу изложили масакру режимских медија, који су у стању да и од Николе Тесле или патријарха Павла направе црног ђавола. Што се мене конкретно тиче, већ сам у више наврата рекао да нисам оптерећен личним амбицијама.
Регистрована је прва, руска вакцина против короне. Да ли бисте је примили?
- Вакцина нема националност. Уколико је развијена и тестирана у складу са прецизно дефинисаним међународним стандардима, примио бих је без обзира да ли су је направили Руси, Американци или Французи. Боље питање би било да ли бих примио проверено безбедну вакцину против короне - да, примио бих је.
Крајем месеца су избори у Црној Гори. Шта очекујете?
- Искрен да будем, прилично сам забринут. Црна Гора је дубоко подељено друштво и постоји велика вероватноћа да ће незадовољство једног дела становништва ескалирати. Србија би морала да учини све што је у њеној дипломатској и "мекој" моћи да би се избегао сукоб између братских народа. То се тренутно не ради - напротив.
Објављено у "Блицу".