Народна странка

Јеремић за BBC: Вакцинска дипломатија – поље ривалитета Кине и Запада

Јеремић за BBC: Вакцинска дипломатија – поље ривалитета Кине и Запада

Преузето са портала "BBC na sprskom".

 

„Рат" је постала једна од најприсутнијих речи у години пандемије - од рата против вируса, до рата за вакцине.
Некадашњи председавајући Генералне скупштине Уједињених нација (УН) Вук Јеремић каже да је „рат" прејака реч за време у коме живимо.

„Пре бих рекао да се налазимо у стању дубоке геополитичке рецесије.

Као што се у светској економији смењују периоди раста и рецесије, исто је и у геополитици, осим што су у економији су ти периоди краћи и лакши за квантификацију, док у геополитици трају дуже и имају далекосежније последице, а у екстремним случајевима, оне прерастају у депресије, када избијају светски ратови.

Актуелна геополитичка рецесија није започела пандемијом, већ много пре њеног избијања, али ју је пандемија значајно убрзала, као и многе друге постојеће процесе", каже Јеремић.

Све то као једну од највећих последица има - губитак поверења.

„Вероватно никада мање, за живота ове генерације, није било дубинске сарадње међу међународним чиниоцима, па чак и међу земљама које су сматране савезницима", каже он.

На питање да упореди актуелну светску кризу са неким сличним историјским раздобљем, Јеремић ће се позвати на запажања аутора текстова у часопису о међународној политици чији је уредник, а који за носећу тему има „бурне двадесете" године претходног и овог века.

„Аутори упоређују околности и последице ступања на сцену новог лидера - тада су то биле Сједињене Државе које су сустизале Велику Британију, а сада је то Кина, која економски достиже САД и у овој деценији ће их и престићи по величини економије.

Али оно што је сигурно другачије од сваког периода до сада су ритам и темпо догађања, који су данас динамичнији него икада, пре свега захваљујући технолошком напретку."

У том брзом темпу, све је више разочараних улогом међународних организација, попут Уједињених нација или Европске уније, Светске здравствене организације или програма за снабдевање вакцинама Ковакс.

„Актуелне међународне организације су форматиране у другачијем времену, оне саме не могу бити носиоци промена.

Узмите за пример Уједињене нације - оне су заправо један гигантски конференцијски комплекс, са много агенција и запослених који га опслужују, али ту одлуке доносе државе-чланице, од њих све зависи.

Парафразираћу једног искусног дипломату који то сликовито сажео - не можете због пораза Њујорк Никса бити љути на менаџмент Медисон Сквер Гардена."

Иако је председавао једном од највећих, Јеремић је скептичан и према улози међународних организација.

„Међу првима који страдају у периодима геополитичке рецесије су међународне организације - оне су у великој дефанзиви у овом тренутку.

С обзиром на своју архитектуру, оне не могу бити те које ће човечанство извући из тренутне кризе - то морају бити утицајне државе у овом веку, пре свега САД и Кина", сматра Јеремић.

Када је дипломирао физику на Кембриџу, Вук Јеремић се определио да докторат из примењене математике ради на Империјал колеџу Универзитета у Лондону.

Део докторских студија је и рад у финансијским организацијама, па га је одабир теме за докторат одвео до - АстраЗенеке.

Фармацеутски гигант из Велике Британије један је од оних чија се вакцина против вируса корона, израђена у сарадњи са Оксфордским универзитетом, примењује широм света.

„Мој рад као математичара у АстраЗенеци био је усмерен на креирање финансијских инструмената који би пратили испитивање и производњу.

Да бисте произвели неки лек, морате да уложите буквално милијарде у истраживања и развој и зато вам је важно да се финансијски осигурате и лимитирате потенцијалне губитке.

Моја докторска теза се односила на такозване реалне опције, које би компанија употребљавала у квантификацији будућих улагања и пратећих ризика."

За дипломираног физичара, а будућег дипломату, фармација је била фасцинантна област.

„То је једна од најсложенијих глобалних индустрија, а ниво софистицираности у финансијском департману АстраЗенеке био је једнак оном у Дојче Банци, где сам такође радио.

Цифре са којима су баратали су биле астрономске."

Ипак, напоменуће да те цифре не значе нужно и тајну моћ фармацеутске индустрије да, зарад профита, креира потребу за лековима и вакцинама.

Познајем лично многе људе који су на руководећим позицијама тих компанија, укључујући и оне на челу, сећам се како су разговарали са мном док сам био у УН, како су наступали у Давосу и другим међународним скуповима, а са многима сам и данас у контакту.

Ако постоје неки заверенички процеси, они се одвијају на начин који је мени промакао."

Признаће Јеремић да му је промакла још једна ствар.

Ја свој докторат, за разлику од многих перјаница актуелне власти, нисам завршио.

Можда због тога и помало заостајем у односу на њих", рећи ће са ироничним осмехом усмереним на отворена питања о оспораваним докторатима високих функционера владајуће Српске напредне странке.

Некадашњи шеф српске дипломатије не би ни питање набавке вакцине против вируса корона описао речју „рат", већ ће радије искористити појам дипломатије.

Прозиводња и дистрибуција вакцина су постале важан елемент меке моћи неких држава, а на том пољу је најдаље одмакла Кина, што видимо и на примеру Србије.

Вакцинска дипломатија биће још једно поље ривалитета Кине и Запада, предвођеног Америком, али је још рано да се подвуче црта, види ко је победио, а ко изгубио - мада је Кина у значајној предности."

Јеремић каже да је Кина до тренутне предности дошла захваљујући централизованој администрацији, иако хетерогеност Запада не види искључиво као ману.

„Имајући у виду где се Запад налазио пре само годину дана, са затвореним границама чак и међу чланицама Шенгенског система, сада је стање много боље.

Верујем да ће земље Запада временом поправити свој резултат."

__________________________________________________________

Ко је Вук Јеремић

Рођен је 3. јула 1975. године у Београду;

Завршио Прву београдску гимназију где му је психологију предавао Борис Тадић;

Дипломирао на Кембриџу у области теоретске и експерименталне физике, након чега је завршио мастер студије из јавне администрације и међународног развоја на Харварду;

Радио у Лондону за Дојче Банку, Дрезденер Клајнворт Бенсон и фармацеутску компанију Астра Зенека;

Саветник председника Србије Бориса Тадића за међународне односе, па министар спољних послова Србије од 2007. до 2012. године;

Председник 67. заседања Генералне скупштине Уједињених нација 2012. године;

Члан Демократске странке до 2013. године;

Кандидат за Генералног секретара Уједињених нација на изборима 2016. године (освојио друго место);
Председнички кандидат на изборима 2017. године (освојио 5,66 одсто гласова), па исте године оснивач и председник Народне странке;

Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) и уредник академског часописа за међународне односе „Хорајзонс".

___________________________________________________________

 

Иако на челу опозиционе странке, Јеремић ће процес вакцинације у Србији описати као „јако добар", али и као плод ризика који се исплатио.

„Кључан је био договор са Кином, по коме смо ми практично постали једна од земаља за трећу фазу клиничког тестирања вакцине Синофарм - било је то јако рискантан потез који се исплатио.

Имали смо среће - фигуративно речено, ставили смо све на црвено и испало је црвено, боље да не размишљамо шта би било да је испало црно."

Када се присети претходне пандемије, када се 2009. године свет суочио са знатно другачијом претњом свињског грипа, устврдиће да набавка вакцина тада није сматрала дипломатским послом.

„Ја сам тада био министар спољних послова, али то онда није била тема за дипломатију - нисам имао додира са набавком вакцина, нити о томе разговарао са колегама из других земаља.

Сећам се да тада нисам ни примио вакцину, само сам на путовањима са собом носио лек тамифлу, али га никад нисам искористио."

Тамифлу је антивирусни лек који се прописује за лечење или превенцију грипа.

Овога пута, на београдском Сајму примио је вакцину кинеског произвођача Синофарм - упркос чињеници да је докторандску праксу радио у компанији чија је вакцина такође доступна, АстраЗенеки.

Нисам се руководио геополитиком приликом одабира вакцине, већ искључиво медицинским разлозима, консултујући се са многим лекарима, чак и из Њујорка", наводи Јеремић и додаје да не може да замисли да неће бити у прилици да оде у седиште Уједињених нација само због тога што је примио вакцину кинеског произвођача, остајући оптимиста по питању будућности путовања у ери увођења „ковид пасоша".

 

Интервју приредио новинар Би-би-сија на српском Александар Миладиновић