Члан Председништва Народне странке Владимир Ковачевић изјавио је данас да је предлог републичког буџета за 2021. годину „нереалан и економски неодржив“, и да је састављан са циљем да „под плаштом епидемије вируса корона прикрије“ сва сумњива трошења и трансакције које су се нагомилавале годинама.
„Овакав буџет неће потрајати дуже од четири месеца и очекујем да ће ребаланс уследити већ у марту или најкасније априлу, што ће бити потврда штимованог и непрофесионалног планирања. Буџет није заснован на реалности јер је планиран уз претпоставку да ће раст бруто домаћег производа бити шест одсто“, рекао је Ковачевић, који је и председник Одбора Народне странке за привреду и предузетништво.
Ковачевић је навео да се приликом састављања буџета „кренуло од егзактних трошкова који су везивани за нереалне приходе“.
„Планирана је повећана наплата пореза на доходак грађана од 10 одсто. То значи да се фриленсерима не пише добро, јер држава нема ниједан други извор за толико повећање пореза“, истакао је Ковачевић.
Ковачевић је навео да је приоритет Владе Србије, која је предложила Закон о буџету, и даље „национални стадион са троском од 29 милијарди динара, а не дотације организацијама обавезног социјалног осигурања, које ће бити смањене за 30 одсто“.
„Наставља се политика владе која подилази увозничком лобију. Застрашујуће је да се пола буџета пуни од прихода на увозни ПДВ. То упућује на тежак структурални поремећај наше привреде. Очигледно домаћа привреда и предузетништво није тема којом се Влада Србије бави“, рекао је Ковачевић.
Ковачевић је додао да је буџетски дефицит у поређењу са 2018. годином повећан чак 183 пута, пошто је у последње две године скочио са 799 милиона динара на 146 милијарди динара.
„Ова влада стварно не спава, задужила се и пре три дана емитовањем десетогодишњих обвезница за још невероватних милијарду и 200 милиона америчких долара хеџинг трансакцијом“, навео је Ковачевић.
Ковачевић је истакао да власт огроман буџетски дефицит планира да надомести новим кредитним задуживањем и емисијама хартија од вредности.
„Јавни дуг је од 2012. године порастао за око 16 милијарди евра или 2.000 евра по становнику Србије. Држава није ништа урадила по питању јавних предузећа која праве губитке, па за Железницу Србије и даље издваја колико и претходних осам година, односно 14 милијарди динара годишње“, рекао је Ковачевић.
„Због свега наведеног, оправдана је сумња да је стварни јавни дуг знатно већи од онога што тврди Влада Србије, која наводи да је дуг износи 60 одсто од БДП-а“, додао је Ковачевић.
Ковачевић је навео да би Србија следеће године требало да „исплати 111 милијарди динара само на име камата", и додао да ће тај износ камата, заједно са отплатом главнице кредита, морати да рефинансира новим задужењем у износу од 770 милијарди динара, јер новца у буџету нема.
„Одакле нам 770 милијарди динара? До њих можемо доћи једино новим задуживањем код страних кредитора али и код домаћих зајмодаваца, што може довести до погубних ефеката по привреду и грађане“, закључио је Ковачевић.