Народна странка

Гајић: Службу безбедности требало би укинути и направити је поново

Гајић: Службу безбедности требало би укинути и направити је поново

Oбјављено на порталу "Истиномер".

 

"Живимо у феудалној држави где аристократија не подлеже никаквим прописима. Чврстина повезаности мафије и државе је већа него што је икада била, а Вучић руководи целокупним системом у земљи. Он је и шеф државе и шеф мафије. Борба против мафије не постоји, вратили су се на улице, а гангстери су постали угледне личности. Власт на сваки начин показује степен бахатости и осионости, као у случају Радомира Лазовића, једног од лидера иницијативе Не давимо Београд. Он је у политичком смислу жртва прогона и све је доведено до парадокса да нико не одговара за противуставно деловање целе државе, парламента Србије, који је донео лекс специјалис, свих највиших представника државне власти, а да на крају у затвор оде Лазовић, зато што је организовао протесте због Херцеговачке, где се истрага не води", каже председник Правног савета Народне странке, адвокат Владимир Гајић у интервјуу за "Истиномер".

Гајић као кључно питање реформи у Србији издваја реформу службе безбедности, која је, како каже, “непромењена на власти од 1945. године“. Он каже да се “мафија и држава прожимају“ и да се то види на разним примерима, почев од "Београда на води", до тврдњи Родољуба Миловића “који је био први полицајац Србије шест, седам година, да су делови земунског клана у влади“.    

Говорећи о наводном фалсификату дипломе основних студија министра полиције и потпредседника СНС Небојше Стефановића, Гајић констатује “да је тужилаштво на потезу у контексту кривичног дела фалсификовања исправе и утврђивања навода да је дошло до извршења кривичног дела и од којих лица, јер су у питању и они који су издали диплому, на првом месту законски заступник Мегатренда или оног наводног факултета из Лондона“.

Када говоримо о деловању правне државе и који су њени домети, да ли опозиција када изађе са тим да је министар Стефановић наводно фалсификовао диплому, унапред рачуна да се ту ништа у правном смислу неће десити, као и када власт оптужи Драгана Ђиласа да је манипулисао куповином рекламног простора на РТС?

То баш и није исто.

Хоћу да кажем, да ли је и једно и друго заправо у функцији политичког деловања и неке врсте маркетинга и пропагандне, а не жеље да се тиме бави правна држава?

Мислим да се опозиција овде понаша одговорно. Она покушава да иде кроз институције система. Ако имате основа и неких доказа да је неко извршио кривично дело, у овом случају јавна личност “пар екселанс“, министар полиције и потпредседник СНС, једини пут да не узмете правду у своје руке је да покушате преко институција система. Не знам конкретно шта мисле подносиоци, али сам апсолутно уверен да од поступка неће бити ништа, јер ће пријава бити одбачена, или се по њој неће поступати. То нас води назад на оно што је основно, а то је ово што се разна удружења, па и Адвокатска комора коју ја представљам, боре да се промени Устав у правцу да добијемо независно тужилаштво. Наше тужилаштво је уштројено по једном старом систему осталом из времена комунизма. Имају систем субординације и тај тужилац који задужи предмет не сме да писне без свог шефа, а шеф неће наредити да се спроводи истрага.

Да ли је питање независности тужилаштва или неке институције у систему питање папира и закона, или питање промене система, односно да ли је реч о праву или политици?

Питање је промене система, а то је и право и политика. И једно и друго. Србија не испуњава основне предуслове да буде правна држава, на првом месту, зато што нема независан суд и зато што нема независно тужилаштво. Када бисмо имали, као што имамо пример у окружењу, Румунију, где 300.000 људи изађе да брани тужитељку Лауру Ковеши, зато што верују у њу, и зато што она има резултате, јер је 200 политичара стрпала на робију, значило би да функционише правна држава.

Да ли ви можете да замислите да се овде промени Устав, закон, да тужилаштво добије независност и да се појави нека Ковеши?

У овим условима то неће бити могуће зато што власт не жели да промени систем. Мада, грађани који протестују сада већ седам, осам месеци траже баш то - промену система.
 
У овом контексту, пре неколико дана Радомир Лазовић, који је организовао протесте против рушења у Херцеговачкој, добио је позив да одслужи казну затвора. Може ли се рећи да је ту начињена нека инверзија, условно речено, жртве и оног ко је починио кривично дело, или је реч о деловању правне државе у једном сегменту, а то је да је Лазовић прекршио неки Закон о окупљању. Како се опредељујемо - шта је то?

Политичка власт је изван закона или изнад закона – они могу да раде шта хоће.

Где то видимо?

То видимо у свему. Случајева има милион, а овде се примењује Закон о прекршајима, где је судија за прекршај очигледно Лазовића казнио. Траже 20.000 динара, он није платио у року, а новчана казна се замењује, по Закону о прекршајима, затвором где је 1.000 динара један дан затвора. Ја бих му саветовао да оде у затвор.

Зашто би ишао у затвор?

Зато што је иза овога политичка одлука да он уопште буде гоњен прекршајно, јер је направио тај пропуст да није пријавио јавни скуп. Он би требало да оголи целу ту ствар и да је доведе до крајњег парадокса. Ја бих на његовом месту отишао у Падинску скелу, 20 дана у затвор, да ствар буде тотално огољена, после свега што је власт урадила у вези са “Београдом на води“, почев од закључења тог посла, па све до Херцеговачке. Рушење у Херцеговачкој је последица много већих незаконитости него што је било само рушење. И сада Лазовић, који је организовао грађанске протесте и покрет против градње "Београда на води", треба да оде 20 дана у затвор, а да при том држава не води истрагу против оних који су вршили тешка кривична дела. У случају "Београда на води" постоји организована криминална група, на чијем челу је председник Александар Вучић.

Зар ви као адвокат не треба да поздравите деловање правне државе у случају кажњавања за прекршај?

Не, зато што правна држава не постоји. Овде ћемо ја или ви као обични грађани да одговарамо због тога што прекршимо било који пропис, да ли је то комунални или неки закон. Али то за политичку класу овде не важи, ми живимо као у феудалној држави где аристократија не подлеже никаквим прописима.

Да ли је ово сад политичко претеривање?

Не, то није претеривање. Могли бисмо да седимо и причамо о случајевима где је то јасно. На пример код Синише Малог, код Стефановића, код Весића, код градоначелника Београда, код готово сваког министра у Влади Републике Србије, код Ане Брнабић, код Вучићевог брата и његовог оца, код Стефановићевог оца.

А како се то опредељујемо када верујемо правосуђу, а када не? Ви сте заступали као адвокат особу која је ослобођена оптужби у случају рушења баште кафића у Врбасу и тада сте веровали у деловање те правне државе, а онда код Синише Малог, где, истина, постоји извештај Управе за прање новца, али тужилаштво је нашло да нема елемената за гоњење, не верујете у правну државу?

У овом конкретном случају је подигнута оптужница без иједног доказа. То се испоставило у доказном поступку. Сигурно је био политички притисак да се подигне оптужница, ја сам био тамо на терену, полиција је хтела да против њега и Боре Новаковића покрене неки прекршајни поступак. Он је власник те баште, а Бора Новаковић је тамо правио гужву и покушавао да спречи као посланик покрајинске скупштине рушење баште. Онда је у Врбас дошла екипа из Новог Сада и рекла тужилаштву да покрене кривични поступак.

Али, питам како се опредељујемо шта је право, а шта политика. Када кажете да ми живимо у феудалном систему и да не делује правна држава и да политичка класа има ексклузивитет да буде изнад закона, а на другој страни имате случајеве попут овог у Врбасу, да ли то онда значи да та ваша тврдња, заправо, не одговара истини?
 
Тамо је тужилаштво добило наредбу да покрене кривични поступак, а суд није добио наредбу да га осуди и онда је суд осудио на основу закона и он је ослобођен. Да је суд добио налог да буде осуђен, он би био осуђен. То им је ирелевантна ствар, већа је штета него корист.

Која је логика, по вашем суду, да се сада кажњава Лазовић и да се поново подиже тема Савамале и рушења у Херцеговачкој, Иницијативе “Не давимо Београд” која политички није утицајна?

Логика је у томе да власт на сваки начин показује јавности меру у којој је осиљена и бахата. Лазовић је, у политичком смислу, жртва прогона. Треба да им буде захвалан јер га претварају у жртву прогона. Зато му дајем јавно савет да оде у затвор и да не плати казну, да се пријави на издржавање те казне. Ја мислим да они не би хтели да му отворе врата. Мислим да би се то догодило, 100 одсто сам сигуран. Они очекују да он плати казну. Поразиће га ако плати.

Двадесет хиљада динара није нека сума новца.

Није битно, нека је казна 100 динара, није битан новац. Ако ће да се бави политиком треба да оде у затвор. Да доведе до парадокса ту ситуацију у којој нико не одговара за противуставно деловање целе државе, целог парламента Србије, који је донео лекс специјалис, свих највиших представника државне власти, а да на крају оде Лазовић у затвор зато што је организовао протесте због Херцеговачке, где се истрага не води. Ја сам 2015. године код Миње Малетић рекао у једној ТВ емисији да се истрага не води. Ево сад је 2019. године и не води се.

Ви сте тада рекли да је Херцеговачка, заправо, парадигма понашања власти. Да ли се у међувремену та парадигма у било ком смислу или смеру променила?

Не, све је гора зато што је та чврстина повезаности између мафије и власти већа него што је икада била. Сад та граница не постоји.

У чему то “читате“?

Ја сам уверен да је Вучић, а то сам рекао у септембру прошле године, као она кафа 2 у 1 -  шеф државе и шеф мафије, нема једино шећера. Он руководи целокупним системом у земљи. То најбоље можете да видите по томе што борба против мафије не постоји, што су се они вратили на улице, што су се вратили пиштољи, џипови без таблица, вратило се малтретирање грађана, вратило се то да су гангстери постали угледне личности, да људи оптужени за убиства седе на галерији скупштине на важним седницама. Доказ је и то како Вучић штити Зорана Лончара, министра здравља, који није од мене или вас у кафани, јер то не би било релевантно и не би имало тежину, окарактерисан као члан земунског клана, али јесте од особе која је била први полицајац Србије шест, седам година. То је веома релевантно.

Да ту разграничимо неколико ствари – када кажете да је Вучић шеф мафије и шеф свега, то тврди и Јово Бакић, када каже да је Србија мафијашка држава, али за то...

Ја немам доказе. Ја нисам специјални тужилац Србије да иза моје изјаве стоје докази. Мислим да медији мало падају ту у једну заблуду када од опозиције стално траже доказе. Ми у правној држави, која не постоји, не можемо да издејствујемо доказе. Ја сам појединац који не могу ту ствар да утврдим.

Да ли могу онда да тражим од вас одговорност за јавно изговорену реч у интервјуу,  а то је када утврдите да је председник државе шеф мафије, да имате...

Могли бисте да тражите када би специјални тужилац сада на основу Миловићеве изјаве покренуо истрагу против Лончара, водио је три или шест месеци и онда објавио резултате истраге и утврдио да Лончар то није, а поред њега да стоји 1000 страница документације. То би било у озбиљној држави. Онда би Миловић и сви ми који смо нешто рекли за Лончара били дужни да му се јавно извинимо, да га пољубимо у руку што смо се дрзнули да такву ствар за њега кажемо, али то се неће догодити. Бахатост власти је у том конкретном случају огромна. Они уводе оног Предрага Марковића који је сад неки фактор у криминалистичкој полицији, који је иначе, због корупције избачен из БИА. Ја знам конкретно, не могу о томе да говорим, предмет у коме је он учествовао у корупцији. То је човек који оспорава Миловића. Јавност не зна када је који пропис ступио на снагу, па сада нападају Миловића што то није пријавио пре десет година. Није  питање што он није пријавио, то је ирелевантно. Питање је да ли је истина оно што прича Миловић, а не то што није пријавио пре десет година, то је неважно.

Цео поступак се водио за убиство Зорана Ђинђића, о томе је и Рајко Даниловић у НИН-у исто говорио и Лончар се читао у тим списима. Сведок сарадник је говорио о томе, али никада није био предмет интересовања. Али, да ли је он за вас као адвоката невин, да ли ви поштујете презумпцију невиности када изговарате...

...То је несумњиво, али никад у вези са тим никаква истрага није спроведена. Ја бих вас посаветовао да одете и разговарате са Милетом Новаковићем и са Бањцем који те ствари када је у питању Лончар много боље знају од Миловића. Па да видите шта ће они да вам кажу.

Адвокат Даниловић, који је у неколико важних поступака заступао породице жртава, говорио је у поменутом интервјуу о деловању дубоке државе. Ви сте, такође, у једном интервјуу инсистирали на томе да је један од кључних проблема овог друштва и државе нереформисана тајна служба. Да ли се слажете са Даниловићем да дубока држава или та нереформисана тајна служба, утиче на кључне одлуке у овој држави од градских одлука, до врха или је то параноја?

Ја ћу то да вам кажем још директније него колега Даниловић – овде постоји од 1945. године, то се тада звао КНОЈ, преко ОЗНЕ, УДБЕ, СДБ и садашње БИА, постоји један вертикални континуитет у раду те службе. Та служба никад није пала са власти. Отишао је Тито са власти, отишао је Милошевић са власти, отишао је Ђинђић, Тадић, Коштуница, Вучић је данас на власти, али та служба је све време на власти. Све време. У тој служби шеф службе није онај ко је номинални шеф, него се то у служби зове “двојка“, онај који је број два у служби, он је оперативни шеф службе.

Значи није Гашић шеф, него је неко други?

Него је Парезановић. Гашић није ништа. Гашић је можда мало више шеф службе него што смо ви и ја. То је личност која о томе нема појма, то сви људи запослени у БИА знају. Он није човек из те службе. Број два у служби, за време Милошевића, био је Бранко Црни, он је био шеф службе, а не Раде Марковић, који је дошао из јавне безбедности. Увек је тај човек број два, који води службу, то је човек који је умешан у све што ради УДБА.

Шта то говори?

Говори вам ово – Бранко Црни је, због позиције на којој се налазио, био умешан у све оно због чега “служба” одговара за убиство Ћурувије, убиство Ђинђића, убиство Стамболића, два покушаја убиства Вука Драшковића, у све је био умешан. Никад није одговарао. Његово име се никад не помиње. Он и даље седи, ја вам тврдим, у БИА, иако је у пензији, и вуче тамо конце.

А како ви то знате?

Па знам. Лепо знам, зато што у служби има и нормалних људи, огромна већина су нормални људи. Мали број људи се у служби бави криминалом. Ево, даћу вам други пример. Не може да буде осуђен припадник службе на редовном суду у Србији. Не може. Сад ћу да вам кажем пример.

Шта значи на редовном суду?

Не може да буде у кривичном поступку осуђен неко ко је службеник БИА. Не може.

Зар нису осуђени у поступцима...

Сад ћу да вам дам пример. Једини човек који је правноснажно осуђен је Раде Марковић, они њега не третирају као свог, он је из јавне безбедности дошао у службу, после Јовице Станишића. Једини њихов човек из оригиналне службе је био Брацановић. Против Брацановића је подигнута оптужница, не као саучесника у убиству Стамболића, него зато што није јавио своја сазнања. Значи непријављивање кривичног дела, осуђен је на четири године, то је једини човек у служби који је правноснажно осуђен, да би му Соња Манојловић, бивша судиница Врховног суда, преиначила казну и пустила га после две године на слободу. Сада су првостепено осуђена два члана. Не рачунам Радета Марковића, Ромић и Радоњић, видећемо како ће то да се заврши. То је тренутни политички интерес био Вучићев да они буду осуђени. То је то што Даниловић каже - дубока држава, они владају Србијом.

Да ли они владају Вучићем или Вучић влада њима?

Вучић мисли да влада њима. Сећате се да је о томе причао Срђа Поповић, а после 20 година знамо да је то истина. Пети октобар је пузајући државни удар. Како је пао Милошевић са власти? Тако што Служба државне безбедности није хтела да га брани преко своје војне формације, преко Легије. Да је Легија онда интервенисао ко зна како би се то завршило, колико би било мртвих и да ли би онда успео Пети октобар. Вероватно не би. Служба државне безбедности је 5. октобра прешла на страну опозиције. Онда је Милошевић звао Павковића, Павковић је рекао да не може да изведе тенкове. Кад је добио те две информације Милошевић је изашао пред телевизију и рекао да признаје изборе. Онда су они дошли на власт. Кључна одлука је била да Марковић Раде не даје оставку, него одговара само Коштуници, који уопште није надлежан за њега као председник Југославије, за њега је био надлежан тада Милутиновић. Четири месеца им се даје форе да среде документацију.

То све знамо.

Једино им је испод радара прошао Ђинђић, зато су га убили. Служба га је убила 12. марта, немојте да заборавите. Пуцачи, сви осуђени у предмету су припадници службе, овог војног крила. Зашто је Легија говорио у предмету Славка Ћурувије? Зашто је Легија говорио против окривљених? Зато што му се смучило, јер су само његови сви на робији 40 година, а логистика ништа.

Какве сад то последице има по нас грађане, по наше свакодневне животе?

Па ништа не може да се промени сутра, ако опозиција дође. Замислимо ову ситуацију. Десили се избори, победила опозиција, или рецимо Вучић рекао нешто невероватно, ево вам власт. Сутра да се то догоди, ако опозиција не забрани рад СПС-у, СНС-у и радикалима преко Уставног суда, јер према Закону о политичким странкама испуњавају све услове, испуњавају услове и да се њиховом врху...

Како испуњавају?

Све услове испуњавају по важећем  Закону о политичким странкама. Неко ко је угрозио територијални интегритет земље, да ли треба да вас подсећам шта су урадили СПС и радикали '90-их година – уништили једну земљу, не сами, заједно са другима. То су две странке које су уништиле Југославију заједно са другима. Други разлог је перманентно кршење људских права. То је по Закону о политичким странкама члан 34. разлог да Уставни суд разматра забрану политичке странке.

Опозиција долази на власт, не реформише шта, дајте ми последице.

Друга ствар је реформа БИА. Ова треба да буде укинута. Да престане да постоји и да се поново запосле нови људи и да та нова власт учини да служба буде оно што је у свим земљама - да се бави контраобавештајним радом, заштитом уставног поретка, да се бави оним што је њен посао, а не да ради оно што ради од 1945. године. То је политичка полиција.

Сад хоћу да вас вратим на вашу тезу о мафијашкој држави и на тезу Јове Бакића да су и власт и опозиција део исте олигархије и да зато нема реформи.

Слажем се са Јовом Бакићем. То је највећи проблем. Ови грађани који шетају улицом имају фантастичан захтев да се промени систем, јер није довољно да “сјаши Курта да узјаше Мурта“. Код нас би промена система већ била да дође неко здравствено нормалан да буде шеф Србије, то је у Србији огромна реформа. Али, ако хоће опозиција да дође на власт, мора да се промени систем. У Италији је својевремено тужилац утврдио да су две важне странке биле у загрљају мафије. Тамо се од 1945. до 1990. променило више десетина влада, али је правна држава деловала. Када је тужилаштво утврдило везе мафије и странака Уставни суд Италије је одлучио да буду избрисане из регистра. То је неопходно Србији.

Питање забране рада није питање које се тако лако доноси и оно има последица.

Па зашто није лако? Знамо да су СПС и СРС учествовале, односно њихов врх је учествовао у ратним злочинима.

И 90 одсто Срба је следило то.

Није важно то, не можете да осудите народ, то није одбрана. Нису могли да се одбране у Хагу одбраном да је стајао народ иза њих. Одговарали су зато што су имали легитимитет.

У реду, како ви разумете најаву Вучића да ће се повући?

То је једна лаж најобичнија. Да ли можете да замислите Вучића да се рецимо као Борис Тадић шета са народом по улици и да иде сам? Можете да га замислите?

Да ли можете ви да га замислите?

Немогуће, то је немогуће. Да ли можете да замислите Вучића да изгуби изборе као Тадић за 60.000 гласова и да се повуче. Тадић је то могао. То је био резултат Петог октобра, демократска промена власти.  

Али Вучић је најавио пре пар година да ће се повући, ако му падне рејтинг испод 30 одсто.

Он је најавио?  Па да ли је рекао шест месеци пре председничких избора да се никад неће кандидовати за председника? Он је сада у позицији као Милошевић који је рекао Холбруку - није важно која сам ја функција, ја сам за Србе Хомеини, могу да будем шеф месне заједнице, то ће да буде највећа функција у земљи.

Када говоримо о опозицији, како разумете поруке – или ће бити слободних избора , или их неће бити?

Мислим да је Савез за Србију и ПСГ Сергеја Трифуновића једина реална опозиција данас и да има чврсту одлуку да неће изаћи на изборе. Сада више и нема времена и 1. октобар је крајњи рок да се обезбеде неки пристојни услови  за изборе, али нема од тога ништа. Уместо дијалога сада су покренули кампању, да ухапсе Ђиласа. Пуштају незаконито снимљене приватне разговоре Јеремића у етар. Понашају се све горе. Први октобар је рок да имамо нулту тачку шест месеци, до избора, да би се променили изборни услови. Опозиција је урадила оно што Европска унија од ње тражила – ангажовала је експертску групу, која се бавила изборним условима, реч је о тиму у коме су, без дилеме, експерти у својим областима. То је послато Европској унији. Пре неки дан Фабрици је рекао представницима опозиције да ће нова Европска комисија почети са радом средином новембра, тако да сада нема ко ни да одговори опозицији у смислу да посредују, да Вучић испуни неке услове. Интересантно је, иначе, да неки медији, на штету опозиције, а мислим и на штету грађана, оспоравају бојкот парламента и избора.

Па то је легитимно бављење темом.

Легитимно је бављење темом, али не ако у вези са тим водите кампању.  Европска комисија је све оно што је опозиција примећивала ставила у својој извештај. Тај који буде изашао на изборе, отићи ће на политичко гробље у априлу следеће године.

 

Фото: Зоран Дрекаловић