Преузето са портала 021

 

"За жртве силовања важно је да одаберу себи доброг адвоката, да буде храбре и пријаве тужилаштву починиоца и да не дају изјаве медијима пре него што дају изјаву тужиоцу. Ако учине ове ствари, велике су шансе да ће починилац бити оптужен и на крају осуђен", каже председник Правног савета Народне странке, адвокат Владимир Гајић, у интервјуу за 021.rs, у којем говори о понашању медија у овом случају, питању незастаревања кривичног дела, о неумесном питању "зашто су ћутале", али и о томе због чега би се латио одбране Мике Алексића.

Од тренутка када је пре недељу дана глумица Милена Радуловић иступила у јавност са тврдњом да ју је као седамдестогодишњакињу у београдској школи глуме силовао власник школе, уједно и њен учитељ глуме Мика Алексић, после чега је исту причу испричало још неколико полазница ове школе - а сексуално узнемиравање, наводе оне, почело је када су неке од њих имале свега 13-14 година, нема родитеља у Србији који мирно спава, који се није запитао у какву му школу/вртић иду деца, ко су им педагози, шта је као родитељ можда пропустио?
 
До сада о овом случају знамо све и не знамо ништа: прочитали смо и чули разне информације, од тога да је његов главни актер, коме је иначе одређен притвор до 30 дана због сумње да је починио 15 кривичиних дела (осам силовања и седам дела полног узнемиравања), већ именом и презименом оптужен за дело за које га терете глумице, преко тога да је овај случај покренуо лавину сведочанстава о сексуалном узнемиравању и злостављању диљем региона; од загребачке, сарајевске и београдске глумачке академије, до разних балетских и музичких школа, и музичких групација, о чему пишу жене на Фејсбук страни "Ниси сама".  
 
У првом тренутку када је ова прича изашла у јавност, као да нам је свима, без изузетка, од ње позлило. Кратко је то трајало, јер су се недуго потом зачули дисонантни тонови у виду неумесног: а зашто су ћутале тако дуго, зашто су ћутале до сада? Врло јасан, недвојбен и прецизан одговор на ово питање гласи: ћутале су управо због тих који су поставили то питање. Због оних који мисле да су глумице "ионако мало слободније" и да су "то саме тражиле". Због оних који мисле да овај случај заташкава друге, тобож, "веће случајеве" у овој земљи, али и због аутора неукусних карикатура који сексуално злостављање, тобож, издижу на виши метафорички ниво показујући тиме, не само недостатак емпатије, већ и мањак емотивне интелигенције.
 
Те девојке ћутале су до сада јер је наше друштво грозд братства лицемера који гаје традицију ћутања на најважније друштвене теме. Нама су уста пуна истоправности, док истовремено именом женског полног органа називамо људе лоших карактерних особина.
 
Милена, Ива, Данијела... ћутале су због овог друштва и начина како се жене перципирају и третирају у њему, како се са њима разговара, од премијерке Ане Брнабић (најбољи пример је случај Маје Павловић, директорке Канала 9), до новинарки које постављају питања, почевши од покојне Даде Вујасиновић до Бранкице Станковић на пример, ћутале су због тога како се држава и систем односе према Марији Лукић, према девојкама које су устврдиле да су силоване на Богословском факултету, како се чаршија односи према случају глумице Данијеле Штајнфелд која је пре извесног такође јавно рекла да ју је силовао један овдашњи филмски моћник...
 
Ћутале су и због тога што жене убијају по центрима за социјални рад, што држава не успева да открије ко је убио певачицу Јелену Марјановић, што се манијаци разних фела извлаче некажњени и што понављају своја недела, што уживају заштиту криминалаца и политичких моћника. Ћутале су због стотине других случајева када су жене од државе тражиле заштиту, а од ње - државе, добиле искључиво средњи прст.
 
Одговоре на многа питања која поводом иступа Милене Радуловић постављамо и самии себи ових дана, 021.рс је потражио код адвоката Владимира Гајића.

021: Шта је особа која је - до случаја који је повод за овај разговор, била сексуално злостављања могла да очекује од правног система у Србији, а шта може да очекује након што је проговорила глумица Милена Радуловић? Шта ви данас саветујете таквим жртвама да ураде? Како да потраже правду, посебно ако се злостављање није догодило јуче, ни прекјуче, него, рецимо, пре неколико година?
 
Гајић: Мислим да је важно неколико ствари. Прво, да одаберу себи доброг адвоката. Друго, да буду храбре и пријаве тужилаштву починиоца. Треће, да не дају изјаве медијима пре него што дају изјаву тужиоцу.  Ако учине ове ствари, велике су шансе да ће починилац бити оптужен и на крају осуђен.
 
021: У медијима се ових дана могло чути и прочитати да силовање не застарева, али да је тешко доказиво. Шта ће бити посао судских вештака и психолога у овом случају?
 
Гајић: Када је у питању незастаревање, прво треба да се има у виду да се оно не односи на кривична дела која су извршена пре ступања на снагу последњих измена Кривичног законика. То значи да кривична дела силовања која су извршена пре доношења измена у кривичном законику могу да застаре применом општег начела о временском важењу закона.
 
Најзад, и након измена Кривичног законика, незастаревање се не односи на све облике кривичних дела против полне слободе, већ само код кривичног дела Силовања, члан 178, став 3, КЗ ако је наступила смртна последица или ако је учињена према детету/значи узраста до 14 година/, затим по члану 179 Обљуба над немоћним лицем у ставу 3 ако је наступила смрт лица или ако је дело учињено према детету. За ова кривична дела предвиђена је казна доживотне робије и она не могу застарети.
 
Која ће и каква бити улога судских вештака у сваком од ових кривичних поступака у фази истраге зависи пре свега од тужиоца који је доминус литис (господар парнице) у истрази. Дакле, од тога шта ће бити задатак вештачења од стране психијатара и психолога у правцу циљева које тужилац жели да постигне. У сваком случају, можемо претпоставити да ће њихова улога бити веома значајна.
 
021: Шта мислите, зашто нико од ваших колега није хтео да прихвати случај? Да ли то можда значи да је човек кога глумице оптужују да их је сексуално злостављао уживао подршку неког моћника, политичке опције, групе, саме државе или је просто знао да је поданичко ћутање сигурно уточиште за њега?
 
Гајић: Скоро сам сигуран 100 одсто да то није случај да жртве у Србији не могу да пронађу адвоката и да се то није десило. Могао бих сада из главе да вам набројим бар 50 адвоката који их никада не би одбили.
 
021: На неумесно питање које се могло чути или читати у медијима, зашто су те девојке ћутале до сада, можда је прави одговор - ћутале су због свих нас, због тога како је ова тема постављена у нашем друштву. Шта мислите, да ли се након овог случаја наша јавност више сензибилисала за подршку жртви?
 
Гајић: Проблем ћутања жртве је друштвени проблем са којим се суочавају и много развијенија друштва од нашег. Погледајте, на пример, случај са холивудским звездама које су по 20 година ћутале о својим предаторима. То су жене које су моћне, богате.
 
Наш проблем је, пре свега, чињеница да смо ми у основи једно још увек примитивно друштво. Положај жене у друштву је, могао бих рећи, јадан и бедан. То је ствар опште културе народа која је на веома ниском нивоу. Нису угрожене само жене, угрожени су сви који су слабији. Ми имамо законе који штите равноправност, али у реалном животу жене су грађани другог реда.
 
Треба бити поштен, па видети да веома лошу улогу у свему томе играју и медији који се, углавном, удварају већини из мотива који су пре свега себични и користољубиви.
 
021: Овај случај подсећа и на једну од најопаснијих особина нашег друштва - склоност ка неутемељеном обожавању, склоност ка непровереним инфомацијама. Ми смо и култура ћутолога, посебно се ћути о ономе о чему треба да се говори, али ми смо и друштво накнадне памети. Ово последње потврђују стари полазници глумачке школе, који нису иступили ни након што су постали звезди и чија је реч добила "на тежини" у јавном простору. Да ли разумете зашто нису иступиле највеће звезде те школе?
 
Гајић: Један од разлога је у ономе што сам рекао у одговору на ваше претходно питање. Оне имају свест о томе у каквом друштву живе и каква може да буде реакција, чак и у најближем окружењу. Знате, кривично дело је силовање или обљуба, а не ћутање жртве.
 
Нажалост, ми нисмо друштво које као највишу вредност поставља слободу појединца. Односно, ми смо читав век далеко од таквог друштва. Зато се може оценити да смо, као што ви тврдите, друштво ћутолога.
 
Немојте заборавити да се наше друштво није суочило са многим трагичним догађајима из даље или ближе прошлости. Солидарност, емпатија за друге, за слабије, тога углавном нема у нашем друштву.

021: Анонимне пријаве за злостављање су већ почеле. Лавина је покренута у целом региону. Шта мислите куда ће ово одвести и да ли ће ова дубоко потресна тема трајати колико да се задовоље кликбејтови?
 
Гајић: Важно је и да не оде у своју супротност та кампања. Ја сам генерално против таквих масовних кампања које ће после кратког времена бити заборављене.
 
Србији треба правна држава. Када би Србија била држава заснована на владавини права, све би било другачије. Али, очигледно је да већини то уопште не смета.
 
021: У први мах чинило се да су таблоиди малтене пристојно извештавали о случају. Кратко. Шта је, на пример, порука фотографије на којој је цела група полазника те глумачке школе на којој се виде насмејани професори и полазници, међу којима су и Милена Радуловић и њен учитељ глуме. Шта нам се поручује том фотографијом?
 
Гајић: Не могу да коментаришем изворе који потичу из "Информера". Али, могу да вам кажем да се нису прославили ни тзв. слободни медији. Осумњичени је већ осуђен у медијима, остало је још само да га стрељају. Погледајте те изјаве, једна глумица је рекла да би му зубима кидала месо.
 
021: Занимљива је солидарност међу вама адвокатима поводом овог случаја. Неколико њих одустало је од брањења оптуженог након што су сазнали ко га је све оптужио за силовање. Не памтимо да се нешто слично догодило раније у нашем друштву.
 
Гајић: За једног познатог адвоката знам да је преко своје ћерке повезан са неким жртвама и да му је заиста било неугодно да прихвати одбрану. Други је јавно рекао да је то и његов разлог, познавање са породицом жртве. Ја мислим да је одбрана Мике Алексића велики професионални изазов и ја бих због тога прихватио одбрану да су ме изабрали. Лако је у овом предмету ако сте адвокат бити на страни жртве, изазов је да браните окривљеног.
 
021: Глумачка школа о којој говоримо са својим чудним методама била је до јуче нормалност о којој се у афирмативном смислу говорило на националној ТВ али и у глумачким круговима. Чврста рука и беспоговорност. Осим што су се многи родитељи уплашили и запитали шта се тамо десило њиховој деци што до сада нису знали, што ћемо ваљда сви бити опрезнији, шта још можемо да урадимо?
 
Гајић: Ја се питам пре свега, зашто толико много младих људи желе да буду глумци. То је један крвав посао у којем само ретки успевају да нормално живе од глуме. Мој брат је позоришни редитељ. Завршио је академију у класи код Радета Шербеџије. Знам добро колика су то одрицања, колика је то посвећеност. Морате бити заиста  посебан карактер да издржите у тој професији цео живот.
 
Бојим се да је често мотив и једно својеврсно "помпадурство". Ми одавно више немамо велике глумце који су, поред тога што су били велики глумци, били и велике личности, карактери.
 
021: Неки глумци мисле да овај случај има можда и неку политичку позадину (интервју глумице Милене Павловић Чучиловић у Јутарњем програму "Уранак"), да неко можда хоће да обрука глумачку професију. Видите ли ви неку политичку позадину у свему?
 
Гајић: Не знам, нисам сигуран да овде има било каквих политичких мотива. Осим што је сада и овај случај згодан да, као нови, баци старе у заборав. Властима иде све на руку.
 
021: Ако стоји то да нико није крив док се не докаже супротно и да док се не докаже да је крив постоји право заштите идентитета, онда су ту тезу погазили сви, на челу са политичарима који су именом и презименом означили власника школе као кривца. Насупрот томе, ако то, на пример, јавно кажете, ако оставите ту могућност да треба да се докаже да је крив, постоји опасност да вас перципирају, или чак оптуже, да сте на страни осумњиченог. Шта у оваквим ситуацијама да раде медији који не јуре кликове, већ истину? Да се држе иницијала и пробраних речи које саветују адвокати, или да се опусте и пођу путем политичара који учитеља именом и презименом помињу у контексту кривице?

Гајић: Претпоставка невиности је цивилизацијска вредност. Њу треба да поштују, пре свега, они који имају моћ, дакле државници, они који имају власт и утицај, затим медији и јавне личности.
 
У Србији мало ко разуме у чему се састоји вредност овог правног принципа. Њега штити и Устав и Законик о кривичном поступку. Да сам бранилац Алексића, је бих се захвалио медијима на овој кампањи против осумњиченог.  Они му несвесно помажу.
 
Медији треба да препознају деликатност овог поступка, да пишу само о провереним чињеницама, да не иду ад хоминем на окривљеног, да не узимају изјаве од неодговорних јавних личности, да не иду увек за профитом и за гледаношћу.
 
Како је рекао мој колега, адвокат Сеад Спаховић, право је одраз културе једног народа. Ми смо, нажалост, доста ниско и када је у питању право и када је у питању слобода штампе.

 

Аутор: Снежана Милетић