Најавом изградње Националног фудбалског стадиона бивши градоначелник а садашњи актуелни министар финасија Синиша Мали, још једном показује да актуелна власт било да је у питању град или република, апсолутно не разуме  државне приоритете, како у погледу опште националне стратегије, тако и у сегменту спорта.

Најављена изградња стадиона, у земљи  у којој је фудбал синоним за сиву зону, где криминалци држе фудбалске клубове а навијачи шамарају фудбалере по свлачионицама, где трансфери фудбалера често постају предмети тужилаштва, где вечити дерби одавно није празник фудбала већ бојно поље на коме се сусрећу хулигани и жандармерија у пуној ратној опреми, вређају здрав разум јасан је знак да је ова власт потпуно изгубила компас.

Одсуство разума огледа се у чињеници да се национални стадион гради у земљи у којој је фудбалска инфраструктура потпуно руинирана, без јасних назнака како ће се санирати и шта ће бити са стадионима Црвене Звезде и Партизана, стадионима два највећа српска клуба, као и како ће се решити власништво над постојећим стадионима и земљиштем на коме се предметни налазе. Да не говоримо да свака четврта школа у Србији нема фискултурну салу, да нам се због недостатка базена и обука за пливање годишње на рекама удави око 150 људи, од којих не мали број деце…

Народна странка тражи да се новац за изградњу стадиона преусмери на изградњу спортске инфраструктуре намењену грађанству а пре свега деци, у школске фискултурне сале, атлетске стазе, бициклистичке стазе, мале затворене базене… Један део новца морао би бити усмерен у ревитализацију Завода за имунологију и вирусологију у Торлаку, како би Србија поново производила вакцине и како би смо поново имали висок степен имунизованих особа као у развијеним европским државама. Тако би чинила одговорна власт.

     
Лазар Ђуровић

председник Одбора Народне странке за спорт