Ово што нам се сада дешава је само још једном показало колико је Вучић као особа један историјски скерцо, једна неслана шала, колико је демократија несавршен систем кад неко толико некомпетентан, недобронамеран и неспособан, наоружан милионом емоционалних, интелектуалних и здравствених хендикепа, може доћи до позиције Врховног вође, каже за портал Директно (директно.рс) потпредседник Народне странке и драмски писац Синиша Ковачевић.
Ковачевић је један од најзначајнијих српских драмских писаца, и пре свега врсни интелектуалац без длаке на језику. Његове драме, углавном са историјском тематиком, позоришна публика већ деценијама прати с изузетним интересовањем. "Ђенерал Недић", "Велика драма", "Зечји насип", "Јанез", "Свети Сава", "Ново је доба"… антологијске су драме српског театра. Ковачевић је написао и неколико филмских и телевизијских сценарија. Добитник је прегршт награда, а по три пута је добио Стеријину награду и награду "Бранислав Нушић" за своја позоришна дела.
Како видите Србију после скоро два месеца од проглашења епидемије "најсмешнијег вируса" на свету, и месец и по дана од увођења ванредног стања?
- Следеће две недеље ће бити кључне, па онда још две, па још две. Кад не бих покушавао да будем ироничан, видим то овако. Једна криминогена, бескрупулозна, некомпетентна и неспособна власт, дочекала је светску пандемију потпуно неспремна, што је била само потврда њихове неспособности. Требало је скупити потписе за изборну листу, о увелико присутном вирусу се ћутало, скупљало се и за Хорду и за Хордину боранију. Стотинак хиљада људи је уторено у нотарске канцеларије, тада су комарци били опаснији, вирус се лечио меком ракијом и авокадом, више се умирало од фена у кади него од короне.
Препоручивани су и шопинзи у Милану?
- И ударало се у српске груди јуначке и у несаломиву генетику, жене су ослобађане могућности да се разболе, а министар здравља је бриљирао са вакцином коју ће наши стручњаци пронаћи до уторка. Вирус је увелико био ту, али није било маски, алкохола, рукавица, болничких капацитета… Популација је пандемију чекала неедукована и неспремна. Кад су упали у панику Хорда и Каган су нашли људе у такозваној струци, који су пристали да лажу за наше добро, дакле ретардираним грађанима требало је дозирати истину, као капи за нос, њих неколико пристали су на ту лагарију, из вероватно различитих побуда и бојим се да ће несвесни своје моралне и кривичне одговорности остати на врху те лажљиве куле до самог краја. Они су заједно са врховним лажовом и одабраним чаушима, били власници истине и данас су. Они ће нам за наше добро саопштити полако и натенане и кад епидемија прође. А све то уколико Каган процени да се на изборе мора, да Хорда још једном мора да отме изборну победу, само ће сад људи по болницама умирати од канцера, инфаркта, излива крви, емболије плућа, а не више од побеђене и потпуно понижене короне...
Велика драма се одиграва у нечијим главама. Последица тога је да смо по статистичким подацима најгори у региону, мислим на број инфицираних и преминулих?
- Нажалост, најгори, не само у апсолутним бројевима него и статистички. А шта очекујете? Видите ли да Пленковић вози камион и разноси лекове по болницама у Сплиту и Вараждину, држи ли Бојко Борисов предавања докторима како треба користити респираторе? Док Вучић лично не однесе респиратор, нема дисања, али зато кад стигну и кад се Баја ислика, дишите док се не усерете. Да су сви они авиони, следећи трагове његове успаничености, полетели за Кину када је требало, три недеље раније, не би били најгоре дете у разреду. Ово је само још једном показало колико је Вучић као особа један историјски скерцо, једна неслана шала, колико је демократија несавршен систем кад неко толико некомпетентан, недобронамеран и неспособан, наоружан милионом емоционалних, интелектуалних и здравствених хендикепа, може доћи до позиције врховног вође. У Србији је бар пет милиона адекватнијих кандидата од њега који би боље водили земљу, чешће се сретали са истином, ређе са потребом за самохвалисањем, не би били уњкави и савијени пред моћнима, снисходљиви и понизни као харемске слуге, а бахати и осиони према подређенима.
Да ли је у току предизборна кампања у готово ратним условима?
- Очигледно да јесте. Њему је све допуштено, да се појављује без маски, кад хоће, с ким хоће и колико хоће, да развози медицински еспап по Србији, да октроише конференције за штампу, иновирајући их тако што он и пудлице из струке напишу одговоре, а онда неки новинарчићи смишљају питања. Можете ли да замислите енглеског епидемиолога како допушта да Борис Џонсон седи без маски и рукавица, да као особа која је имала контакт са зараженим у најужој породици избегне карантин. Вучић се понаша као једини и непорециви власник свих наших судбина.
Како коментаришете напад доктора Кона на Новака Ђоковића?
- Вучићев докторски херој напада Новака Ђоковића због гласно изречене дилеме везане за још непронађену и непроверену вакцину. Наравно да нисам противник вакцина, сматрам да су све, од Пастерове па редом, човечанство ослободиле дечијих смрти, масовних умирања, захваљујући њима деца нам не умиру од тетануса, беснила, дифтерије, али овде се радило о непотребној и потпуно излишној храбрости. О петом точку на колима, мој докторе, да цунами новопронађене храбрости запљусне неког ни кривог ни дужног. И ко се то усуђује да мени дели истину на парчад, ко је тај који је уз вођу узурпирао и компетенције медијског патријарха. Да он дели истину као на фору. Канда ту има и мало удружених подухвата, не морају они по правилу бити злочиначки, али и пут до пакла поплочан је најбољим намерама, бар као и Трг Републике.
Епидемија коронавируса је многима отворила очи. Готово на сваком кораку се потврдило да ову земљу воде прилично неспособни људи. Да ли имате утисак да је народ све више разочаран и да се више плаши реторике и одлука власти него епидемије?
- Ово је, дакле суштина. Све су одлуке, али баш све, биле апсолутно погрешне. Суочен са паником да ће мртве старце бројати у стотинама, да ће тако значајно оштетити своје најпоузданије бирачко тело, одлучује да их затвори. Да, буквално затвори, рачунајући да ће они који су пристали на то да им он одсели децу у Торонто, да им узме пензије, пристати и на овај зулум. Биће потребна једна благоглагољива тирада о најбољим, најпоузданијим градитељима ове земље о нашим милим бакама и декама, мало ће гласић задрхтати, једна сузица заблистати на трепавици, једна партија шаха у неком старачком дому и они ће вадити брауниле из вена и трчати да гласају за њега. Шаховским језиком, први превид. То колико стална затвореност утиче на психу, на мишићну атрофију, на губитак имунитета, нити га је занимало нити је ишта знао о томе. Затворио је отворене пијаце, да би ти исти људи у буљуцима куповали у затвореним шопинг моловима.
У време кад се и петлови ваде на мамурлук…
- Као да је концентрација вируса мања у затвореном него на ливади поред Дунава. Уместо да повећа број аутобуса, да у њима буде мање људи, он их пречетворује, људи у превозу дахћу једно другом у уши, а ингениозна и спасоносна идеја је да контролори носе рукавице. Уместо да ради на сталној едукацији и дизању свести људи, он уводи полицијске часове, па дане, сад су на реду полицијске недеље. За све то време његови властеличићи витлају своје "кајене" и "аудије" по празним београдским сокацима, скупљају се по тајним журкама по сплавовима и хотелима, полиција пребија пијанце и хапси бабе, а турбо фукара ухваћена спуштених гаћа бива озбиљно упозорена. Несрећни дентиста из Новог Сада оптужен да свесно шири корону својим пацијентима, умире из чистог ината да напакости покрајинском министру здравља и вољеном председнику лично, оставивши намерно иза себе троје деце. Заборавио је кућне љубимце, не знајући да мачка и пас у породици нису домаће животиње него чланови породице. Забранио ратарима излазак у атар а дозволио улазак у препуне продавнице. Шапцу се из пусте пизме и обести не дозвољава да отвори своју ковид болницу јер је хуманија и боља од њихових. Ало, рођени, претоварили сте камилу…
Сваки дан у медијима и на друштвеним мрежама читамо како људи умиру од вируса јер је затајио здравствени систем. На стотине здравствених радника је инфицирано јер им је било забрањено да користе заштитну опрему. Је л' то неко хоће да нас жртвује због ситних политичких поена?
- Ма нису важне жртве, људи ионако умиру, важно је да се ја и даље питам о свему. Нарцисоидност не познаје емпатију. Нарочито ако је болесна. Борба против короне везана је за изборни аргумент - победио сам вирус. Тако се остаје на власти. Све би он нас продао за шаку мака, да продужи дивљење, ласкање, телевизијске наступе, да броји сусрете са Путином и кинеском и арапском браћом - да се пренемаже и богоради како му је тешко, несхваћеном…
На снази су већ дуже време веома ригорозне мере које не дају очекиване резултате. Ко је затајио, грађани или струка и власт?
- Како ко је затајио, па грађани, наравно. Како може струка да затаји кад је њима главни проблем био има ли у новинарском питању и примеса политике. Зар нас нису на време упозорили, зар нису рекли, отворено и поштено, неспремни смо и ничега нема. Зар он није сав терет преузео на себе, молећи, преклињући по свету, отимајући се за сваку маску, за сваки респиратор, спреман да сам седне у авион, одлети тамо где треба, отвори магацин који треба, лично утовари дисаљке и истовари на Сурчину. Како он за ишта може да буде крив. Ајте, молим вас. Његовим статуама, једном, у некој далекој будућности, дичиће се булевари.
Последњих дана, када је све већи број оболелих, струка и политичари на власти нас убеђују да је све под контролом и да "добро стојимо". Још ниједну реч самокритике нисмо чули а направили су безброј очигледних пропуста. Шта то говори, чему да се надамо?
- Надајмо се победи живота над смрћу, добра над злим, надајмо се храбрости и посвећености сестара и доктора које су у почетку послали међу болесне у кишним кабаницама. Надајмо се свести да је основни патриотски задатак сваког грађанина ове земље да се не разболи. То је први. Други је да преживи... Човечанство ће победити и ово зло. Колико год оно било исфабриковано, природно или вештачко, окршај глобализма и суверенизма, победиће човечанство. Да слави слободу и појединца. И ово ће, једном, бити ономад. Ту је и била та основна грешка. Узми ми слободу, узео си ми све. А шта је фабриковање полуистина, шта је производња страха, шта је спречавање кретања и говора, него одузимање слободе. Е, ту су се, струка и политика зајебали.
Чак нам организују и забавне концерте. Вређа ли вам интелигенцију то што ради Горан Весић?
- No comment.
Шта вас у овом тренутку највише плаши, када је у питању судбина државе и нације?
- Плаше ме они који су јој на челу. Плаши ме њихово незнање, пословна и родбинска увезаност, бојим се њихових купљених диплома и преписаних доктората, њиховог одсуства стида и недостатка емпатије, плаши ме фаворизовање примитивизма и ријалити културе, плаше ме затворене библиотеке и домови културе. Узнемирују ме одласци младих и школованих, празна породилишта, напуштена села...
У ова два месеца се вратило и око 400.000 људи из иностранства. Како видите њихову будућност у Србији, кад су чим су прешли границу окривљени за све недаће које су нас снашле?
- Очекујте вођине панегирике ових дана упућене тим људима. Значајно је то бирачко тело. Неће већина успети да се врати у Словачку, Италију, на Малту, да поново раде, углавном на сиво или црно. Биће браћа рођена, биће храниоци наших бака и дека, стубови носачи својих породица, добротвори и филантропи, биће мољени да остану у отаџбини, златно је доба, биће посла и за њих... Мајстор је то. Никад га немојте потцењивати.
Јесмо ли остали без достојанства? Сартр каже да се свако достојанство отопи у боли?
- Достојанство станује у тањиру. Оно насељава наше фрижидере, ципеле које обувамо... Достојанство нам је и у Њујорку, у Лондону, у Бечу. То достојанство још носи наша имена и презимена, али ће и она нестати, како каже Сартр, отопиће се у боли. Највећи противник достојанства је понижење. И тај тањир, малопре поменути, ако је пун а стоји на патосу, не убацује са сваким поједеним залогајем достојанство у дробину. Колико смо достојанствени као народ, видите свакодневно. А знате ли шта је народно или колективно достојанство? Тек збир појединачних достојанстава од којих свако има име, презиме и адресу.
Хоћемо ли једног дана сами себе кривити што смо дозволили да нам полусвет уништава будућност? Зашто је народ заћутао, зашто трпи свакојака понижења?
- Ма ја сам своју врећу са кречом понео. Дакле, спадам у ону групу људи која готово да и нема будућност. Осим ако је будућност орочена на кратко, као и сваки добар кредит. Добар за банку. Али тај танки бели траг, који остаје иза мене и вреће коју носим, сведочиће о мени и мом чињењу. А сви који су ћутали о злу, незнању, глупости, самовољи, нису били сведоци тог времена, него саучесници. Без обзира што ће стајати у реду за првоборачку споменицу.
Показало се да је неуставно завођење ванредног стања био увод у стање у коме један човек о свему одлучује. Какве ће бити последице Вучићеве владавине?
- Та је владавина била аутократска и пре завођења ванредног стања. Само су сада доктори, након изласка из операционе сале, поскидали маске. Знате зашто он не заслужује никакво разумевање и саучешће. Он од те чаше самовоље и самовлашћа, није бежао као од усуда, не, он се отимао за њу. Није као Пастернак завапио да га Господ са том чашом мимоиђе. Не, он се грабио за њу. Баш као што се отимао и да баш он прелепи таблу са именом Ђинђићевог булевара. Последице ће бити катастрофалне и дуго ће се лечити. Храброст се учи, у њу се уводи, баш као и у страх. Научити људе да говоре и ходају усправно, да не буду слугерање, без обзира да ли воде тв дневник или кризни штаб, биће дуготрајан процес. А ни његова неће дочекати зору, свака па и она најдужа и најдебља је догорела, или је ођедном и изненада, угасила нека неочекивана промаја.
И шта очекујете, како ће народ на све то реаговати. Шта је чинити опозицији?
- Дозволите да поновим питање. Шта опозиција треба да чини. Пре свега треба да чини. Да дела. Да не одустаје. Да се бори свим дозвољеним средствима. Да предлаже, да приговара и оговара, да дежура поред сваке њихове свињарије, да води дневник увреда, да једног дана не понови његове грешке. Да не запошљава партијски, да се са руком на Уставу, Јеванђељу, Курану, Тори закуне на честитост, да лустрира, да бар део овог отишлог подмлатка врати у земљу, да одузме отето и украдено, да нас затрпа истином и правдом, слободом и демократијом, али пре свега слободом. И да нам ове неопходне лекове не дозира хомеопатски, дајте нам све и дајте нам ођедном. Па ако неком и позли од тога, оздравиће. На концу, људима који су се због силне усамљености и немогућности кретања, ужелели социјалних контаката и шетњи по отвореном, треба да организује једну велику, вишедневну шетњу, са мајско-јунским камповањем по парковима. Да инсистира на фер и слободним изборима, да министри Ружић, Вукосављевић и Стефановић добију помоћнике из опозиције са једнаким правима, да Бујошевић добије неког, ко се за разлику од њега разуме у телевизију. Да бојкотује јунске изборе, ако их буде а на следеће изађе уједињена, без обзира на разлике, са доста младих нових људи на листама. И да напокон, припреми прве, заиста слободне изборе у Србији, променивши правила и изборно законодавство.
Интервју приредио новинар портала Директно Велимир Перовић.