Као и свака страст, и ова „протестна страст“ се временом троши. Да би се људи окупили поново у већем броју, потребна је нека искра. Сигурна сам да ће се она десити. То у интервјуу за „Блиц“ каже потпредседница Народне странке и народна посланица Санда Рашковић Ивић и наглашава да једино страст за влашћу временом јача, што се, како наглашава, види код овог режима.
Који су бенефити протеста, а шта су грешке?
Протести су подстакли бојкот скупштинских заседања и скренули пажњу на медијски мрак у Србији. Брисел први пут јасно говори о томе да парламент не функционише, да нема праве слободе медија и даје владавина права упитна. То је корист од протеста. Што се грешака тиче, мислим да су очекивања била превелика и није их требало потхрањивати. Мислим на причу „Вучић пада после 13. априла и нећемо се разићи док не падне“.
Да ли и даље мислите да је бојкот парламентарних избора најбоље средство у борби против власти?
Да изборе бојкотује цела опозиција, то би био добар пут. Овако ће они који не изађу на изборе, принципијелно не желећи да дају легитимитет режиму, постати ванпарламентарна опозиција. Знам добро како то изгледа јер сам била шефица ДСС док је странка била ван скупштине. А постоји и велика шанса да се угасите јер одбори на локалу прелазе код оних с којима виде перспективу.
Драган Ђилас је изјавио да је он за то да се одмах унутар Савеза за Србију донесе одлука о бојкоту. Шта ви мислите? Да ли треба већ током лета то обелоданити или треба сачекати септембар?
Мислим да треба хладне главе, веома промишљено донети одлуку на јесен. Треба поновити захтев режиму за разговоре на којима бисмо истакли захтеве за слободу медија забрану функционерске кампање, као и укидање праксе да шеф државе учествује у кампањи и да носи листе, од републичке до општинске. Тек након овога требало би да уследи коначна одлука. Саветујем стрпљење.
Лидер ПСГ Сергеј Трифуновић најавио је да ће изаћи на изборе. Има још опозиционих странака које најављују исто. Да ли вам то смета, пошто смо могли да чујемо критике „ко иде на изборе, није права опозиција“?
Било би лепо да се сујете оставе по страни и да покушамо да постигнемо договор о заједничком ставу са онима који су опозиција режиму.
Шта очекујете да власт уради па да одустанете од бојкота?
Да сам на месту власти, изашла бих у сусрет захтевима опозиције. Ако је режим тако сигуран у своју надмоћ, зашто бежи од цивилизацијског стандарда једнаких услова за све актере у изборној трци?
И бојкот подразумева кампању, јесте ли за њу спремни?
Хајде да видимо можемо ли постићи иоле прихватљиве изборне услове. За одлуку о кампањи бојкота има времена.
Уколико од бојкота ипак не буде ништа, да ли сте почели да радите на проналажењу 20.000 контролора?
Странке чланице Савеза за Србију имају солидну инфраструктуру и мислим да можемо пронаћи контролоре.
Утисак је да се у опозицији све дешава споро. Зашто?
Утисак спорости даје велики притисак коме је опозиција извргнута. Поред тога, акције се договарају и није могуће реаговање „на дугме“. Ми нисмо као напредњаци који у скупштини гласају буквално на звонце. Ето, и то би требало укинути.
Француски председник Емануел Макрон био је у Србији. Да ли сте, као Народна странка, тражили сусрет са њим?
Добила сам позив да се видим са Макроновим саветницима, али сам била ван Србије и нисам присуствовала састанку. Мислим да је Савез за Србију тражио састанак и да је, како кажу, дошло до превида па је Макрон касно обавештен о захтеву.
Како вам се чини Макронов говор на Калемегдану који је био прилично набијен емоцијама? Био је далеко срдачнији и приснији него руски председник Владимир Путин у јануару.
Макронов говор на Калемегдану био је емотиван у погледу заједничке историје. Штета што ништа од тога није рекaо у Паризу прошлог новембра на стогодишњицу окончања Великог рата. Вучићево понижење тамо било је понижавање Србије и њене жртве. Од Макрона смо чули да је Косово држава и да Србија неће лако или вероватно никако у ЕУ.
У дијалогу Београда и Приштине од новембра је вакуум. Макрон је обећао помоћ, организоваће састанак са Албанцима и Ангелом Меркел. Како то коментаришете?
Макрон жели да од Немачке преузме палицу вођења спољне политике Европске уније. Зато је и обећао помоћ у наставку дијалога Београда и Приштине.
Шта бисте прво урадили по питању Косова да сте у прилици да одлучујете?
Успоставила бих прави политички дијалог у Србији о питању Косова и Метохије и то, пре свега, у скупштини. Косовска криза није од јуче и не може се решавати преко колена, без поштовања Устава Србије и Резолуције 1244.
Хоћете ли се вратити у парламент?
Повратак у скупштину требало би да буде заједничка одлука, а услов да то тога дође је искрена промена атмосфере у парламенту, успостављање културе дијалога. Постоје већ мање процедуралне промене у раду, али требало би да потрају и да докажу да промене има.
Много је тешких речи у политици, увреда, све чешће и на рачун физичког изгледа… Вређају представници власти, али и опозиција. Да ли је и ваш утисак да је превише мржње у јавног сфери?
Превише је мржње и искључивости у јавној сфери. Докле год вређање у скупштини буде толерисано, а са насловница од власти контролисаних таблоида и режимских телевизија будемо имали хушкање и ратоборну искључивост, догод се шеф државе понаша као вођа навијача, мржња ће цветати.
Интервју приредила новинарка "Блица" Ивана Мастиловић Јаснић