Ако болујете од логореје, јавите ми се у ординацију, али то не можемо овде да решавамо, рекла је прошле недеље у емисији "Да, можда, не" посланику Српске напредне странке Александру Мартиновићу. У суботу је шетала са Крагујевчанима, било је оних који су желели да се фотографишу с њом, али је многи нису ни приметили.

Разговор са потпредседницом Народне странке посланицом Сандом Рашковић Ивић почињемо питањем најави Савеза за Србију да ће правити договор са народом:

- Договор са народом Савеза за Србију значи план о начину нашег деловања. Програмски Савез за Србију већ се изјаснио кроз 30 тачака, од великих националних тема као што је Косово и Метохија, до социјалних тема, права на рад, медијских слобода… То је најшира лепеза националног програма. Са народом се договарамо да ћемо, уколико нам да поверење, имати једну прелазну владу стручњака. Лидери Савеза за Србију обавезаће се да нико од њих неће заузимати важна места у влади, већ ће је чинити људи који су стручни и потковани да направе промене у Србији. А те промене иду у неколико праваца: морамо порекло имовине да поставимо као филтер који мора да прође свако од политичких функционера да би вршио било какву дужност; лустрација оних који су се огрешили о Устав и закон; вратити медијске слободе; побринути се за образовање и здравство, обезбедити доступност лекарских услуга; нормално образовање и социјална питања и економија.

То би нормализовало Србију. Ако ме питате да ли ће у Договор са народом бити укључено Косово, то питање је укључено у 30 тачака. Залажемо се за Косово и Метохију у саставу Србије, за даље преговоре са Албанцима и међународним фактором, али држећи се стрпљења, старе дипломатске узанце – да ништа није договорено док све није договорено.

Кад помињете здравствене услуге, пре неко вече сте у емисији на програму јавног сервиса понудили бесплатну здравствену услугу.

- Да, понудила сам бесплатну здравствену услугу ономе коме је она заиста потребна. Рекла сам то, наравно, у пренесеном значењу, али начин на који напредњаци воде дебату и оно што они сматрају дебатом, то је са једне стране болест, а са друге чист безобразлук, куповина времена и замена теза. Јер, много је лакше причати о томе шта је било пре 15, 17 или 19 година, ко је тада пао мртав, ко је направио грешку… За своје грешке ми смо платили на изборима. Неко је платио 2008., неко 2012. године. Али смо платили на изборима. А Српска  напредна странка мисли да ће заметањем трагова, страхом, логорејом, бескрајним говором и набацивањем тема које су ван теме дебате, да забашури стварно стање ствари.

Каква је атмосфера испред студија код емисија које у последње време гледамо на РТС-у? Да ли пре него што се укључе камере има нормалног разговора?

- Ту много обзира нема јер се многи из Српске напредне странке не понашају као цивилизовани људи. Они сматрају да стално морају да доказују своју лојалност и да та њихова лојалност мора да буде агресивна. Јер, што је агресивнија, тиме је већа. Тако ми се дешава да ме неке колеге из Српске напредне странке, које врло добро познајем, уопште не поздрављају. Јер их је страх да их неко види да су ми рекли – добар дан. Иако морам да кажем да су то људи који и не заслужују мој поздрав.

У Бриселу ће следеће недеље бити одржан скуп Савеза либерала и демократа за Европу о европској интеграцији Србије, на коме ће учествовати Вук Јеремић и Драган Ђилас. Једна од тема је "токсична политичка клима у Србији".

Апсолутно токсична клима политичког живота у Србији, јер ово није нормално. Ми дебатне емисије немамо, а и када имамо неку такву емисију, она се претвори у суђење опозицији, вређање ван контекста, измишљање и замена теза. Ту су напредњаци прваци. Уз невиђену агресивну логореју. Они не престају да мељу, јер не могу да кажем да је говор. Донесу неке папире, као да је реч о суђењу – и читају. Исто тако би могли да дођу и са телефонским имеником и да га читају.

Вечерас шетате са Крагујевчанима. Како се, уопште, дошло до тога да се прави разлика између грађанских и политичких протеста?

Ови протести почели су као политички, под максимом "Стоп крвавим кошуљама", јер је један од лидера Савеза за Србију Борко Стефановић претучен у покушају убиства. Процес је кренуо са политичким идејама, али га нису организовали политичари, нисмо доводили своје активисте… Протест је кренуо као када река избије из земље и почне да тече. То је грађански протест који има политичку поруку која у целој Србији може да се подведе под једну једину реченицу – Вучић мора да оде. Он је човек који нема легитимитет, а бојим се да ако распише изборе неће имати ни легалитет, све да их и добије. Ми ћемо те изборе бојкотовати, јер изборни услови нису нормални. У ненормалним изборним условима не треба учествовати. Нека црвено црна коалиција, социјалисти, Српска напредна странка са неколико малих сателита и Српска радикална странка иду на изборе, па нека напредњаци освоје 90 посто… Па нек буде Северна Кореја, а не Србија, али ће ствари бити потпуно јасне.

Да ли очекујете изборе на пролеће?

Мислим да је Вучић био готов да их распише. Јер, он кад не зна шта ће да ради, он расписује изборе. Иде се у кампању, блати опозиција до миле воље, успут мало отварају фабричице, које више личе на колонијалне мале фабрике у којима људи раде за 200-250 евра без икаквих права, али се то приказује као огроман успех и добробит за Србију. Па док се формира Скупштина, па Влада, купује се време… Вучић је то хтео, јер су ствари дошле на наплату: његова обећања да ће предати Косово и завршити причу са разграничењем.

Сваки страни амбасадор, или званичник са којима сам као народна посланица имала прилику да причам, рекао је да се нико не слаже са расписивањем избора. Уосталом, Вучић има двотрећинску већину и треба да влада. Уколико не зна да влада са двотрећинском већином, како ће владати са мање посланика у Скупштини коју је до краја обесмислио? Мислим да странци не желе сада изборе. Желе да обећање у вези са Косовом испуни што пре. С друге стране, и сам Вучић је у непријатној ситуацији, јер је схватио да мислимо озбиљно када кажемо да ћемо да бојкотујемо изборе. У том случају ни избори, ни парламент, ни Влада не би имали легалитет, а тиме ни легитимитет.
 
Преузето са портала "Глас Шумадије"