Народна странка

Санда Рашковић Ивић за "Блиц": Вучић ће морати да разговара са опозицијом

Санда Рашковић Ивић за "Блиц": Вучић ће морати да разговара са опозицијом

Од врло изгледне могућности избора на пролеће, испаде да и можда и не буде. Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић овако види „уздржаност“ Александра Вучића и жељу за изборима остатка његове странке.

- Прво, та седница Председништва СНС-а била је једна фарса где се видела сва беда и недемократичност друштва. Ако ви заиста имате озбиљно председништво странке на којој је само један уздржан, макар то био и председник, а сви остали за изборе, логично би било да буде прегласан. Међутим, види се да Вучић одлучује о свему и за све, а остало је само представа. Како за јавност тако и за саме чланове Српске напредне странке која је постала „монстер“ партија од 700.000 људи, а све то треба држати под контролом, утезати и мобилисати по потреби. Вучић је поменуо јун кад би могли да буду избори и због мобилизације чланства. Ако је он у нечему мајстор, мајстор је у тој сталној продукцији ванредног стања и ишчекивања, па сад ишчекује јун. Тако влада већ седам година.

Коме више одговара евентуално пролонгирање ванредних парламентарних избора? Шта тиме може да добије власт, а шта опозиција?

- Пролонгирање, а да се ништа не промени, за опозицију не значи ништа. Ако се не ослободе медији, пре свега они електронски, не забрани функционерска кампања, не среди бирачки списак на коме још има 800.000 мртвих људи, све је узалуд.

Је ли могуће да их има толико?

- Могуће је. Спискови годинама нису ажурирани, на њима су и они који су отишли из земље, и они који су се ођавили али и који нису. У мојој породици имам пример за то: покојна свекрва уредно добија позиве за гласање а добија их и старији син који живи у Марсеју и овде одавно нема личну карту. Притом, никад нисмо имали прилику, јер то законски није могуће, да проверимо да ли је неко гласао у њихово име.

Та бројка непостојећих гласача је толико велика да је немогуће приписати их само напредњацима. Очигледно је да мртве ни претходне власти нису хтеле да сахране?

- Наравно, то је нешто што није ажурирано годинама, али овај режим сноси највећу одговорност. Бивши режими су кажњени, њих су казнили бирачи, а ови тим поводом нису прстом мрднули седам година након што су дошли на власт и то причом да ће се променити све оно што је било лоше, укључујући и тај бирачки списак. Сетимо се само Вучића и Томе Николића са џаковима непостојећих гласова, а сад ништа.

Да ово ипак није неки Вучићев трик и да ли постоји могућност да у последњем тренутку ипак распише изборе за јун иако никад нису били у то доба?

- Вучић је крајње ирационалан и не понаша се као државник, већ као човек коме је неко стао на жуљ у тролејбусу па се он жестоко наљутио и сасуо му низ увреда. У тој ирационалности је могуће све, па и тај фактор изненађења.

Ако неће бити избора, чему онда ова његова кампања „Будућност Србије“, не верујем да је само утук на грађанске протесте?

- „Будућност Србије“ је изнуђен потез. Први пут Вучић се нашао у ситуацији да делује дефанзивно, иначе је стално у офанзиви, напада и то је његов modus operandi. Ово је његов дефанзивни маневар да одговори на грађанске протесте, а они се одигравају у сто градова. То је огроман број људи. Идем на те протесте по Србији и свашта видим. У једном месту су ми људи указали ко су полицајци у цивилу а са једним су ме чак и упознали. Свуда су ми рекли да су људи позивани телефоном, да им је прећено да ће имати проблема ако њих или децу виде на протестима. Ако прозивају мене и могу сина што је на протестима, можете мислити како то изгледа у унутрашњости и како је некоме запосленом у болници у малом граду.

Како се живи по унутрашњости?

- Јако лоше. Ту и тамо има фабрика којима се Вучић хвали у којима људи раде за двеста, триста евра, али се, пре свега, све своди на партијско запошљавање и обећања. Он дође, изобећава и људи чекају. Исто као што је у чевртак обећао људима задуженим у швајцарским францима да ће им решити проблем, тако обећава и по Србији. Градови пропадају, млади људи одлазе, пензионери су стуб породице јер су пензије, колико год да су мале, редовне, па су деде и бабе главни хранитељи породице.

Отишло око 800 специјалиста

Ако наставимо овако, земља ће нам се тотално урушити. Млади људи ће нама све више одлазити, знам да је из медицинске струке у последње две године отишло 800 спцијалиста. Нама дневно одлази шест до осам здравствених радника и ускоро нећемо имати ни сестринску негу, неће имати ко да ради у лабораторији. Поштари неће да раде за малу плату и масовно напуштају Пошту, док директорка прима партијске другове на измишљена канцеларијска места. Остали смо и без 250 возача у Градском саобраћајном предузећу, одлазе, од Хрватске па даље. Један део њих је отишао у Осијек и тамо раде за 1.300 евра, дакле, зарађују три пута више него овде све са ноћним сменама.  

Сад кад су се страси мало смириле, ако су се смириле, како вам изгледају домети опозиционог „гостовања“ у згради РТС-а?

- Можемо говорити за и против, али ја се са тим чином солидаришем и подржавам га. Он није био насилан каквим га власт представља, тражило се да људи који протестују могу да кажу о чему се ради на националној телевизији. Нама то није дозвољено.

Ипак, је ли то био аутогол или победа?

- Мислим да је била победа, јер је резултирала посетом председнику пред његову конференцију за штампу испред зграде Председништва. Погледала сам конференцију касније и на Вучићевом лицу се видео страх и несигурност. Колико год се он трудио да то забашури. И та његова фотографија на Инстаграму како игра шах била је чиста поза.

Вучић је ствар спрам опозиције поставио врло провокативним питањем: хоћете ли изборе или моју главу?

- Нико не тражи његову главу, али он свој пад с власти доживљава као губитак главе. Можете ли ви да замислите Вучића како након пада с власти улази у трамвај, као што ради Коштуница, или да шета с децом, као што ради Тадић? Не можете, нити он себе тако може да замисли. Он има осећај да је бог и да има послање. Тако је и пришао овим штрајкачима због кредита у швајцарцима, спустио се међу њих као мана божија, као Deux ex machina и рекао им како ће умилити банке да им изађу у сусрет. Пазите, он ће умилити банке.

За април су најављени митинзи опозиције и власти. Осим што је епицентар проблематичних догађаја померен са баксузног марта, шта још можемо очекивати од тих окупљања?

- Окупљања јесу притисак на Вучића. Ми тражимо његову оставку, оставку комплетне Владе и Маје Гојковић. Као реална жена могу да предвидим да тих оставки неће бити, али оно што би требало да буде јесте да Вучић сам стави прст на чело и запита се зашто ови људи то од мене траже. Његова политика јесте непрестана куповина времена уз обећања „ево, биће сад“, тако да верујем да ће он морати да седне са опозицијом иако је рекао да неће да прича са фашистима и тајкунима.

Можете ли да замислите састанак са Вучићем?

- Могу, јер мислим да сви треба да пређу преко личних анимозитета и увреда. Увреде јесу више ишле од стране власти и Вучића према опозицији: те Обрадовић је фашиста, Ђилас је тајкун, Јеремић катарско-хонгконшки плаћеник и тако редом, а сви смо заједно, укључујући и моју маленкост, олош и лопови који хоће да се дочепају власти. Он говори Бошку Обрадовићу да је фашиста, а он је тај који има фаланге, људе у свим институцијама, он је тај који је затворио медије, из његове главе излазе команде, он има батинаше… Дакле, треба да се седне и разговара. Њему је и Јоханес Хан изразио незадовољство функционисањем институција и медијским слободама. Кад се преведе с тог дипломатског језика, порука значи: ништа ти не ваља у овој држави, све си узурпирао и урушио.

Цитираћу једно паметовање са Твитера. Да ли се зна шта ће се радити ако Вучић поднесе оставку?

- Иако нисам наивна да у такву опцију верујем, тиме би ствар била олакшана. Направила би се једна привремена, прелазна влада која би прво ослободила све медије и институције, а онда би били расписани избори на свим нивоима. Неко ће рећи шта мени вреди ослобађање медија кад се налазим на прекарном раду, кад сам незапослен или немам шта да једем… Па вреди, зато што би о томе било јављено, што би о томе могла да се направи дебата, зато што бисмо могли да укажемо на партијско запошљавање и на оно што раде локални шерифи попут Симоновића или Јутке.

А шта ако не поднесе оставку?

- Настављамо са протестима тражећи то исто и даље као и фер и поштене изборе. Мислим да ће се ту превентивно умешати и ОЕБС који увек даје изванредну анализу о томе шта је било на неким изборима, али се она објави пет месеци после кад се већ на те изборе заборавило. То мора превентивно да се уради. Црта је дала изванредне предлоге и препоруке за фер и поштене изборе и мислим да они заједно могу са ОЕБС могу да буду нека врста супервизора и неког ко ће да води целу ствар око регуларних избора.

 

Интервју приредио новинар "Блица" Ранко Пивљанин