У години када, суочени са озбиљним изазовима, прослављамо пуних осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, изнад свега нам је потребно јединство. Александар Вучић је, међутим, личност која са собом доноси пре свега раздор и неслогу. Јединство које он има искључиво је са његовим послушницима и истомишљеницима, али не и са слободомислећим грађанима Србије.
Ценимо напоре великог броја архијереја за очување јединства српског народа као и бригу за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Осећамо, међутим, обавезу да укажемо да Александар Вучић није личност која је ичим показала да дели исти или макар сличан систем вредности. Кроз гажење Устава Републике Србије, отворено залагање за поделу, а самим тим и признање независности Косова и Метохије, као и кроз бескрупулозан обрачун са својим неистомишљеницима, он је показао колико му је стало до Косова и Метохије, јединства и слоге.
Не треба се заваравати да ће додељивање овог високог признања да га обавеже да своје поступање по овим питањима промени. Ако га није обавезао Устав и Јеванђеље на коме се заклео приликом ступања на председничку функцију, тешко да ће га ово обавезати.
Вучић је показао колико поштује нашу Цркву тиме што се није удостојио да се појави на централној прослави и литургији у Манастиру Жича, због чега је Јавни сервис РТС у то време уместо директног преноса овог историјског духовног и културног догађаја емитовао забавни програм “Шареница”. Своје поштовање према овој институцији он је показао и у говору приликом примања овог најславнијег одличја, када је, себи својственим недоличним сарказмом, напао архијереје који су се успротивили одлуци Синода СПЦ да му се оно додели, као и своје политичке неистомишљенике.
Самосталност наше Цркве треба да се слави, али и да се покаже.