Потпредседник Народне странке и заменик шефа одборничке групе „Савез за Србију“ у Скупштини Београда изјавио је да је уговор о концесији на прераду отпада у Винчи најштетнији уговор у новијој историји Београда, јер ће грађане коштати милијарду и по евра у наредних 30 година.
„Тражимо да се та концесија раскине и да се уђе у нови процес преговора. Отпад је важан ресурс у свим локалним самоуправама. Комунална активност прераде отпада доноси локалним самоуправама профит. Нажалост, у Београду то није случај“, рекао је Јовановић на седници Скупштине Београда.
Јовановић је истакао да ће концесија на прераду отпада у Винчи коштати Београђане у милијарду и по евра у наредних 30 година.
„Град Београд се уговором са страним концесионаром обавезао да ће му исплаћивати 38 милиона евра годишње у наредне три деценије. Ако се томе додају колатерлани трошкови и трошкови по варијабили тона отпада, тај број се пење на 50 милиона евра годишње“, рекао је Јовановић.
Јовановић је објаснио да не мора бити тако, јер је Стратегијом за управљање отпадом из 2011. године инвестиција изградње спалионице процењена на 179 милиона евра.
„Београд има јасну алтернативу – да преференцијалним кредитима Еворпске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке дође до неопходних средстава, као и да искористи донације Европске уније, јер је реч о ’зеленој технологији’“, рекао је Јовановић.
Заменик шефа одборничке групе „Савез за Србију“ је навео да би тако укупна инвестиција град коштала мање од 150 милиона евра, односно 10 пута мање него сада.
„Не само да се под неповољним условима ушло у финансирање страног концесионара, него је парадокс у томе што ће градска јавна предузећа прикупљати отпад и довозити га до депоније и плаћати за спаљивање, односно прераду отпада, 50 милиона евра годишње“, рекао је Јовановић.
Јовановић је додао да ни струја, као финални производ, неће бити у власништву Београда, који се обавезао да најмање осам година од страног концесионара откупљује ту струју по цени двоструко већој од тржишне.
„Прераду отпада плаћамо 10 пута више, а финални производ није наш, него морамо да га откупљујемо по вишеструко већој цени од страног концесионара“, рекао је Јовановић.
Потпредседник Народне странке је навео да се у Европи комуналне услуге не приватизују а да велики градови који су то учинили плаћају уговоре пенале за концесије само да би вратили те услуге у јавни сектор и да би локална самоуправа остваривала профит.
„Предвиђено је да, поред амбалажног отпада, електричне енергије и гаса, постројење за прераду отпада производи и топлотну енергију, иако топловод не постоји. Топловод од Винче до Коњарника кошта најмање 12 милиона евра, а истовремено се планира магистрални топловод од термоелектране ТЕНТ-А до Новог Београда“, рекао је Јовановић.
Јовановић је истакао да је концесија на постројење за прераду отпада тренутно најважнија градска и комунална тема.