Народна странка

Алексић: Сељаци у Србији плаћају најскупљу нафту у Еворпи

Алексић: Сељаци у Србији плаћају најскупљу нафту у Еворпи

Објављено на порталу "Глас Шумадије".

 

Разговор са првим потпредседником Народне странке и народним послаником Мирославом Алексићем, у суботу (23. фебруар), пред почетак протестне шетње, водимо у једном крагујевачком кафићу. И разговарамо о пољопривреди. Медији су објавили да је председник Француске Емануел Макрон позвао на „побољшање заједничке европске пољопривреде“. А у Србији?

- Наш председник не схвата значај пољопривреде у Србији. То што Европа данас размишља о производњи хране, о пољопривреди, није случајно. То је озбиљна визија. Србија заостаје много за европским пољопривредницима, а последњих година пољопривреда је задња рупа на свирали у овој нашој држави. И бојим се да, уколико се овакво стање настави још годину две, трајно ћемо девастирати пољопривреду и изгубити шансу да будемо једна од водећих пољопривредних земаља на тлу Европе.

Данас наша држава и наша власт пољопривреду не виде као ресурс, него су од сељака направили социјалне случајеве и све мере у пољопривреди нису развојног, него социјалног карактера. Са циљем да наши пољопривредници могу да преживе, без икакве могућности за развој пољопривреде. Србија је земља у којој послује 638.000 пољопривредних газдинстава у којима директно ради преко милион и по људи. Мала пољопривредна газдинства су највећи послодавци у Србији. А када погледате политику према њима, видећете да су најмање заступљени у буџету. Од 2012. године, од промене власти, све субвенције су смањене. Аграрни буџет је мањи од онога што је дефинисано Законом о подстицајима у пољопривреди, мањи је од пет посто, мањи него 2012. године, када су рекли да ће сваке године за по један посто повећавати аграрни буџет. Пољопривредници су ту да их се сете само у кампањи. Као некоме, ко се активно бави пољопривредом са својом породицом, јако ми је жао што као земља пропуштамо велику шансу да запослимо Србију, али и поправимо економске резултате.

Члан сте скупштинског Одбора за пољопривреду. О чему разговарате на седницама oдбора?

- Углавном разговарамо о ономе што је занимљиво Марјану Ристичевићу, као председнику Одбора за пољопривреду. Ако један такав човек води пољопривреду Србије, не би требало да чуди због чега је оваква пољопривреда. Ти одбори служе само да се састанемо, испоштујемо форму и усвојимо оно што добијемо од Владе, министра пољопривреде Недимовића. Ристичевић је од тога направио ријалити, јер је он ријалити звезда. Одбор служи да се разрачунава са мном, пошто сам један од ретких опозиционара који је на тим одборима покушавао да води неку пољопривредну политику, да буде конструктиван…

Како објашњавате чињеницу да су пољопривредници 2012. године, када су субвенције износиле 12.000 динара по хектару, протестовали, а да данас, када су вишеструко мање, нема никаквих реакција?

- Најлакше се управља са осиромашеним и уплашеним народом. И овај режим је управо то урадио. Прво су осиромашили грађане, а онда су их преко медија, преко којих свакога дана врше пропаганду, уплашили. Па људи данас кажу – добро је, живи смо и оно што имамо довољно је, али нам могу узети и то. Невероватно је да су људи оволико ћутали и не мислим само на пољопривреднике, који су потпуно обесправљени. Њима подстицаји по хектару са 12.000 динара на три хиљаде. Пре четири године, 2015. укинута је субвенција на дизел за пољопривреду, касни се са премијама… ИПАРД програм је направљен за велика пољопривредна предузећа, а не за мала пољопривредна газдинства, којих имамо убедљиво највише. Искрено се надам да ће се овим грађанским протестима врло брзо придружити и српски сељаци и рећи – доста више вређања интелигенције.

Прошло је четири године како сељаци у Србији плаћају убедљиво најскупљу нафту за пољопривреду у Европи. Једино ми немамо субвенционисано гориво за потребе пољопривреде. А сада су изашли са предлогом да од првог марта крене субвенција од 1.200 динара по хектару. Дакле – даће 20 динара попуст на 60 литара максимално по хектару. То је половина једне дневнице једног радника у пољопривреди. Поређења ради, 2014. године, пре него што су укинули субвенције за дизел, оне су износиле 3.000 динара по хектару, а 2012. и до 6.000 динара по хектару. То говори како држава данас види сељака – као социјални случај. Држава данас још увек није исплатила премију за млеко из јула месеца прошле године. Постоје, чак, неке мере из 2017. године по основу остварених подстицаја, за које сељаци нису добили новац. Ми у Србији, данас, имамо министра пољопривреде који је незналица и обичан политикант и који је добар само председнику државе Александру Вучићу јер говори само оно што овај жели да чује.

Да ли је познато колико држава Србија овог тренутка дугује сељацима?

- То су подаци које не можете лако сазнати. У тренутку усвајања буџета за 2018. годину дуговања пољопривредницима из 2017. износила су преко десет милијарди динара. То значи да, када министар каже да је буџет за подстицаје у пољопривреди 36 милијарди, од њега, одмах, треба одузети минимум десет, колико се дугује из 2018. Кажу да данас десетине хиљада захтева неисплаћених стоје у Управи за аграрна плаћања.

Ви сте и посланик – како изгледа рад по одборима у тренутку када опозициони посланици бојкотују рад парламента?

- Посланици опозиције се не појављују на седницама одбора. Одбори су стручна тела, ту би требало да се говори ван политике. Сваки посланик има неку своју професионалну делатност и по том основу су људи расподељени у одборе. У пракси се показало да су и одбори постали политичка тела, која служе као проточни бојлер, да већина изгласа документе које добије. Посланици владајуће већине готово да не учествују у раду одбора. Њима треба да се састанак одбора заврши што пре, за пет-десет минута, да наплате путне трошкове и растуре се свако на своју страну. Институције су разорене, Скупштина је разорена… Зато грађани широм Србије данас протестују.

 

(Фотографије - Иван Стојковић)