Директор Атељеа 212 смењен је, као у стара добра удбашка времена, преко ноћи и преко лета, у времену у којем глумци нису у својој кући.

У столицу, у којој су некад седели Мира Траиловић, Муци Драшкић, сео је готово анонимни партијски апаратчик, коме је поред превођења са руског језика једина квалификација чланство у странци на власти.

Глумци као мислећи еснаф, као људи који се баве примењеном етиком, нису особе којима се гонич робова намеће без консултација, искључиво вољом Цезара.

Тако, поред телевизија, једно по једно београдско и српско позориште пада у руке напредњачких незналица.

Поред архитектонске девастације престонице, сада је на реду и персонална.

Ваљда ће глумци Атељеа 212 који свој посао обављају на сцени на којој су некад стајали Зоран Радмиловић, Бата Стојковић, Драган Николић, Мира Бањац, Ружица Сокић…..знати да одбране професионално достојанство а тиме и достојанство свих нас.