Увођење компјутерског система ИЗИС у здравствени систем додатно административним пословима оптерећује лекаре, којих и иначе нема довољно, што успорава њихов рад у домовима здравља и преоптерећује их у установама терцијарне здравствене заштите, изјавила је данас чланица Одбора Народне странке за здравство др Мирјана Златковић Швенда.
„Недостатак радне снаге, односно преоптерећеност здравствених радника који покривају више радних места и често раде прековремено, што им није додатно плаћено, наведени су као главни разлози незадовољства у здравству у прогласу Штрајка упозорења здравствених радника Клиничког центра Србије, заказаног за сутра“, навела је Мирјана Златковић Швенда у писаној изјави.
Она је објаснила да је компјутерски систем ИЗИС требало да олакша комуникацију међу здравственим радницима и да омогући брже и лакше заказивање прегледа.
„Лекари међутим, осим обавезе и одговорности да прегледају болеснике и одреде им терапију, у новом ИЗИС систему траже слободне датуме и термине у наредних шест месеци ради заказивања свог контролног прегледа“, навела је Мирјана Златковић Швенда.
Они такође траже и датуме и термине за консултативне прегледе лекара других специјалности за сваку здравствену установу појединачно и у њој за сваку амбуланту понаособ, односно термине за заказивање додатних дијагностичких процедура (ултразвучних и рендгенских прегледа, магнетне резонанце и других), што се све компликује штампањем и потписивањем свих наведених упута, као и повременим успоравањем и блокадом рада система, додала је.
„Стога ИЗИС систем успорава рад лекара у домовима здравља који имају највећи број прегледа, при чему је поједине дијагностичке методе практично немогуће заказати, па се болесници обраћају директно терцијарним здравственим установама (специјализованим болницама и институтима), што резултира стварањем гужве и преоптерећеношћу запослених у овим установама“, навела је Мирјана Златковић Швенда.
Она је подсетила да се до увођења ИЗИС система административним пословима бавио средњи стручни кадар, чије су обавезе сада, у оквиру стратегије смањења броја запослених, наметнуте лекарима.
„Тако се високо специјализован медицински стручни кадар у Србији бави административним радом, попут процене важности упута, заказивања прегледа уз информисање болесника о слободним терминима код надлежног лекара и лекара других специјалности, штампања упута и извештаја и фактурисања, у значајном уделу свог радног времена, науштрб радних сати које би требало да посвети лечењу болесника“, навела је Мирјана Златковић Швенда.