Ресорни одбор Народне странке за саобраћај поводом обележавања Дана железничара Србије истиче да држава не води рачуна о својој железници. Неки од главних проблема су:
-  то што немамо главну железничку станицу;
- изгубили смо директну (Беовоз) линију Панчево – Вуков споменик;
- имамо никад више саобраћајних незгода на прелазима преко железничких пруга (у протеклих пет година догодило се 525 саобраћајних незгода на пружним прелазима, 32 особе су настрадале, а повређено је 285 људи) и имамо никад већи број незгода услед исклизнућа возова;
 - редовно одржавање путних прелаза је сведено на минимум;
- имамо и мале афере са великим губицима железничких предузећа, великим бројем подељених станова директорима, огромним стимулацијама које су директори писали себи у периоду ванредног стања, велика дуговања (или тачније ненаплаћивање) за издавање станова и објеката у власништву Железнице.

Напредњаци су у предузеће "Инфраструктура железнице Србије" примили тек пунолетне омладинце на привремене и повремене послове који не обављају никакве послове, док на привременим и повременим пословима раде тек пензионисани полицајци (да истражују пропусте из 2011). Много запослених на овим ПП пословима су примили пред почетак и у време ванредног стања услед пандемије, али и после избора 21. јуна. Пре само две године много људи је добило отказе као вишак, мада су узели отпремнине (под принудом).

Синдикати ћуте, њихове вође су добиле награду, станове и функције. Синдикалне вође су потписивале противзаконите акте, цену радног часа, без исказаног регреса и топлог оброка на платном листама. Због овога је много судских спорова изгубљено, као и због "сменског" рада, који није био плаћен, па судским решењима ипак јесте (ово је тежак фаул претходника). Кривичне пријаве против синдикалних вођа су по фиокама судова, никад није проверавана репрезентативност синдиката, зато су мног акте и потписивали и тако добијали привилегије (станове, функције, спортске игре у време короне).

Редовно одржавање не постоји, само интервентне поправке свих постројења, не само прелаза. Запослени из одржавања су подизвођачи на ремонтима које раде Руси и Кинези, а ремонти служе за лично богаћење и фактурисање неизвршених радова попут фактуре на око 200.000 евра за 10.000 стабала, на потезу од Топчидера до Раковице, са десне стране пруге. Да подсетим, са те стране је и гаража плавог воза, па ту нема ни 50 стабала, а остало грмље су рачунали као стабла. Много демонтираног материјала са ремонтованих пруга су продавали за личну добит, уместо на рачун Инфраструктуре железнице Србије.

Консултантске услуге у Србија Каргу пружа супруг од Извршне директорке у Србија Каргу. Они имају запослене који формирају возове, али су слабијег знања за израчунавање силе кочења код воза, јер то раније нису они радили, већ отправник возова који је у Инфраструктури железнице Србије.

Србија Воз је треће железничко предузеће настало реструктуирањем Железнице Србије. Они су са мањим проблемима, али их имају.

Марина Л. Танасковић,
РО Народне странке за саобраћај