Народна странка

Народна странка Зрењанин: Суграђани не могу да приуште потрошачку корпу вредну преко 80 хиљада динара

Народна странка Зрењанин: Суграђани не могу да приуште потрошачку корпу вредну преко 80 хиљада динара

Прошле недеље су Зрењанинци дознали да живе у другом најскупљем граду у земљи и да је потрошачка корпа за наш град вредна готово 82 хиљаде динара. Ова рачуница има смисла, знајући колико новца свакодневно дајемо за пијаћу воду, али и за литар јестивог уља или горива!

Оно што нама из Народне странке упада у очи је цена сунцокретовог уља. Наиме, дошли смо до податка да уљари зараде већ када је цена једног литра уља једнака цени два килограма сунцокрета. Ако је цена килограма сунцокрета мања од 40 динара, рачуница је врло проста: (2*40)+ 20% пдв= 80+16= 96 динара. Тренутна цена 1 литра уља у малопродаји је од 150 – 190 динара, што значи да сви осим пољопривредних произвођача јако добро зараде. Пољопривредници преживљавају, јер нису само цене пољопривредних производа мале. Мала је и субвенција коју добијају од државе, цена горива је отишла горе за 15 и више процената, временске (не)прилике покосе потенцијалну зараду, а и опет се организује лицитација за пољопривредно земљиште с пролећа. Ми живимо у пољопривредној области, и видевши са коликим проблемима се суочавају пољопривредници, питамо се ко од њих може себи да приушти просечну потрошачку корпу?

Други велики проблем у Зрењанину је незапосленост. Од Нове године (званично) је без посла остало још 2 хиљаде људи. Незванично, пуно више, ако знамо колико је радника радило у услужним и другим делатностима уништеним због пандемије.

Народна странка пита ко у нашем граду онда може да приушти себи све из статистичке потрошачке корпе? Колико наших суграђана не осећа да је Србија „економски тигар“, како нас свакодневно уверавају властодршци? Колико људи чека на обећања дата пре десет година, на здраву пијаћу воду, на обилазницу, на нова радна места за наше суграђане (уз дужно поштовање према кинеским радницима, који раде и живе у потпуно нехуманим условима, у контејнерима или зградама пропалих зрењанинских фабрика)? Колико људи се одселило из Зрењанина и околине, схвативши да ће им живот проћи у чекању бољитка?

Да ли је у потрошачку корпу ушао трошак за уџбенике? Да ли ће родитељи и ове године плаћати књиге за основну школу као да су од сувог злата? Да ли су договори појединаца из градске управе са издавачима уџбеника важнији од користи деце? Зар не би било боље промовисати (готово) бесплатне књиге из донације, па да родитељи могу деци и бакама и декама да сами купују витамине и минерале, а не да добијају мрвице „помоћи“ од државе?  

Можда је мали трачак наде незадовољство које су наше комшије исказале на својим кућним праговима, када су залупили врата страначкој армији СНС, не дозволивши им да их убеђују да буду „сигурни гласови“, да подрже ову накарадну власт, која брине само о себи и својим интересима.

Народна странка Зрењанин