У Зрењанину нема воде за пиће. То није вест већ 16 година. Али, у Зрењанину је вода почела да експлодира, и то јесте вест. Вест коју су из фабрике воде поделили са ЈКП Водовод и канализација Зрењанин, као и грађанима, тек три и по сата након експлозије, у којој су два радника повређена.

Народна странка од самог почетка свог деловања у Зрењанину активно учествује у раскринкавању овог злочиначког подухвата против сопственог народа. Организовали смо протесте, подносили кривичне пријаве, указивали на све што не ваља у читавој замисли тзв. фабрике воде. А не ваља ништа. И то од самог почетка.

Прво је град склопио уговор са ташна – машна фирмом од једног запосленог, за посао од виталног интереса за све Зрењанинце, великодушно дајући позајмице и гарантујући код банака. Потом је мењан и закон, да би се омогућило јавно – приватно партнерство у области која је примарна, као што је вода.

Годинама су нас уверавали да "само што није" потекла чиста вода из градских славина, сви редом су користили сваку прилику да се сликају за предизборну кампању, од градоначелника, преко премијера до председника, али од епидемиолошки исправне воде за све то време ни трага.

Оправдања су се низала, али и нове позајмице и нови рокови. Од почетне цене целог пројекта од око 6,5 милиона евра, стигло се до не зна се колико, али се зна да је више од сто милиона динара, или преко осам стотина хиљада евра Град "позајмио" фирми која је мењала власничку структуру, али не и начин рада. А начин рада је био: узми што више, уради што мање, оптужи неког другог да је крив. 

Технологија производње је незадовољавајућа, количина ограничена, квалитет лош, а за све то време Зрењанинци или купују флаширану воду, или испитују границе издржљивости свог организма, пијући жуту, смрдљиву текућину, која у себи има велику количину арсена, неких других тешких метала, али и опасних гасова, попут метана.

Аланфордовским резоном су нас саветовали да правимо промају како би  метан испарио, градоначелник је обећавао куповину пумпи за воду оним зградама где је притисак преко лета лош (чијим новцем, и по ком принципу), уверавали су нас да је "акредитована лабораторија установила да је вода исправна за пиће", не наводећи која је то лабораторија, колико дуго је узроковала воду и на којим местима.

Дакле, ни после 8 година власти, 5 година од потписивања уговора, 3 године од председниковог обећања, годину дана од премијеркине посете постројењу, хапшења неколико људи, смене дела руководства, потрошеног силног новца грађана за куповину флаширане воде (процена је да је то дневно  више од десет хиљада евра), јуче ујутру у 5 сати се деси чак и то да експлодира спремиште хлора, и буду повређена два радника, а да надлежни о тој несрећи буду обавештени тек након неколико сати.

Питање на које ми из Народне странке Зрењанин тражимо одговор је шта се дешавало та три и по сата? Да ли је неко покушао нешто да заташка? Да ли је производни процес спровођен на одговарајући начин? Из штурог саопштења градске управе, у касним поподневним сатима смо дознали да су радници били запослени за стално и уредно пријављени. Зар то треба посебно наглашавати, зар то не би требало да буде потпуно нормална ствар. Или је неко, знајући какав је састав запослених, колико је "ухлебљених" а неуких, морао да нагласи да су то стални радници!

Док ниче Београд на води, а наше колеге се боре против Новог Сада на води, Зрењанинци остадоше жедни поред воде. Али, барем ћемо имати пречишћену отпадну воду, по цени од тричавих 30 милиона евра.

Народна странка Зрењанин