Пољопривредни произвођачи у Србији на рубу су егзистенције, села нам се гасе, нестају, млади одлазе у потрази за бољим животом. Упркос свему Влада Србије гура пољопривреднике у све дубљу и дубљу беду, не водећи рачуна првенствено о малим породичним газдинствима.

Последња у низу непромишњених, нестучних одлука је донета на последњој седници Владе Србије, одржане 18. фебруара 2021, а то су измене Уредбе о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју за ову годину, по којој је умањен износ предвиђен за директна плаћања у овој години са 24.795.439.600 на 22.538.522.800 динара. У склопу измене у том делу предвиђена средстава за основне подстицаје за биљну производњу у износу од 9.779.972.800 динара смањена су на 7.523.056.000 динара. То умањење од  2.256.916.800 искључиво се односи на основне подстицаје за биљну производњу, односно подстицаје по хектару. Овом изменом се подстицаји по хектару са 5.200 динара смањују на 4.000 динара. До ове измене износ подстицаја био је 5.200 динара по хектару, од тога 4.000 динара основни подстицај у биљној производњи, а 1.200 динара регрес за дизел горивоза највише 20 хектара земљишта. Овом срамотном изменом Уредбе, која је донета у последњи час, јер се захтеви за подстицаје подносе од 01. марта, пољопривредници су ускраћени за 10 евра по хектару, односно за 200 евра на 20 хектара. Мало ли је?

Ако се присетимо, пре 10 година субвенције по хектару износиле су 14.000 динара. Којом рачуницом је „стручни кадар“ владајуће групације дошао до рачунице да је субвенција од 4.000 динара по хектару одговарајући износ за подршку пољопривреднику? Поређења ради, 100 кг урее je око 4.800 динара, a 100 килограма није довољно за прихрану 1 хектара пшенице. Приближава се пролетња сетва, следе улагања у репроматеријал, а цене незаустављиво расту.     

Средствима која се изменама Уредбе „отимају“ од пољопривредника, Влада Србије крпи рупе у буџету, те ће уместо 2.468.844.400 динара, 4.725.761.200 расподелити за покривање дуга према пољопривредницима на основу директних плаћања из претходних година, дуга за који је сама Влада, односно Министарство пољопривреде одговорно.

Такође, овом измењеном Уредбом Влада Србије је умањила и износ средстава за мере руралног развоја са 1.705.019.000 на 1.400.520.000 динара.

Стратегију пољопривреде би требало планирати дугорочно, аграрни буџет би морао бити пројектован бар на петогодишњем нивоу како би пољопривредник могао да планира своју производњу. Циљеви аграрне политике морају бити раст производње, стабилност дохотка произвођача, одрживо коришћење ресурса, заштита животне средине, унапређење квалитета живота у руралном подручју, смањење сиромаштва, унапређење квалитета и безбедност хране. 

Одбор Народне странке за пољопривреду