На званичном сајту фондације „Просперитати“ стоји да је то добровољна,  невладина, непрофитна фондација основана на неодређено време ради остваривања хуманитарних циљева. Један од главних циљева фондације Просперитати је успостављање стратегије економског и регионалног развоја заједници војвођанских Мађара. Део пројеката усмерен је на пољопривреду и пољопривредне произвођаче.

Све је то веома лепо осмишљено као бесповратна помоћ пољопривредницима, али кад се појави проблем они (паори) су препуштени сами себи.

Да би користили средства преко фондације Просперитати пољопривредни произвођачи осим што морају имати двојно држављанство и морају бити уписани у Регистар газдинстава, уколико желе купити нову механизацију или неку опрему, морају имати 20 – 30 одсто сопствених средстава и морају склопити уговоре којима продају своју робу „интеграторима“, предузећима која су овлашћена од стране фондације Просперитати. Фондација Просперитати је сматрала је овај начин најбољи, јер ће интегратори понудити најповољније услове за откуп.

Убрзо је изашло на видело да услови које дају интегратори и нису најповољнији на тржишту пољопривредних производа, да други откупљивачи, који су ван система интегратора, дају повољније услове и веће откупне цене.

Најгоре од свега је што су се појавила предузећа која су преварила пољопривреднике, нису им платила откупљену робу, а недуго потом су отишла у стечај. Тако су пољопривредници остали и без робе и без пара, али и даље везани интеграторским уговором. Један од најдрастичнијих примера је СЕБ-АГРАР доо Нови Сад.

Ко је СЕБ-АГРАР доо Нови Сад?

Себ-Аграр је предузеће основано 2011. у Сенти, као породично предузеће, регистровано за трговину на велико житом, сировим дуваном, семењем и храном за животиње. Убрзо постаје овлашћени интегратор од стране фондације Просперитати. Предвођено власником Себастијаном Ширмером из Сенте предузеће се муњевито развијало. Године 2017. за изградњу прерадног капацитета за уљану репицу и проширење капацитета силоса, преко конкурса фондације Просперитати Себ-Аграр је добио бесповратна средства у износу од 45 одсто од укупног износа инвестиције од 160 милиона динара. За преостао улагање подигнути су милионски кредити. Отварали су се огранци за откуп широм Војводине, укупно 13 огранака. Централа предузећа је била прво у Сенти, затим у Пачиру, а на крају у Новом Саду у стогом центру, у Змај Јовиној улици.  Привид успешног бизнисмена, који је фебруара 2019. проглашен за предузетника године, био је кратког века. Притиснут кредитима, бахатим животом, власник Себ-Аграра је све више увећавао дуг према пољопривредницима, да би напослетку фирма јуна 2020. отишла у стечај.

Фебруара 2020. дуг Себ-Аграра према пољопривредним произвођачима преузела је такође интеграторска фирма из програма фондације Просперитати АГРОТУРС доо Сомбор, која се такође бави откупом пољопривредних производа.

Пољопривредни произвођачи су добили обавештење од старне Агротурса да је преузела у потпуности дуговања Себ-Аграра и да ће у кратком року дуг према свим интегрисаним пољопривредним произвођачима, значи искључиво онима који су добили средства преко пројеката фондације Просперитати и који имају интеграторски уговор бити исплаћени, као и штета настала кашњењем исплате.

Што се тиче пољопривредних произвођача који нису имали интеграторски уговор са Себ-Аграром, већ су самоиницијативно предали своју робу Себ-Аграру њима је сугерисано да правду потраже путем суда, јер Агротурс неће исплатити тај дуг.

Агротурс је исплатио дуг Себ-Аграра, али се агонија војвођанских паора наставила. Дугови Агротурса према појединим произвођачима износе и по неколико стотина хиљада, а према некима и милиона динара. Мали део новца пољопривредници успевају да „извуку“ од Агротурса кроз минерална ђубрива, али огроман део новца им остаје заробљен у предузећу које срља у банкрот.

Пољопривредници су уплетени у мрежу фондације Просперитати, везани су уговорима по којима морају испоручити одређену количину робе Агротурсу, како би оправдали бесповратна средства која су добили за куповину механизације.

Фондација Просперитати „пере руке“ од свега, нада се да ће Агротурс до краја фебруара исплатити дуговања.

Из свега овога произилази да је фондација Просперитати „продала шарену лажу“ пољопривредницима, те је бесповратним средствима Владе Републике Мађарске, а преко Савеза Војвођанских Мађара, завела  мађарско становништво које живи у Војводини.

Лепо је то што једна држава, у овом случају Мађарска, води рачуна о свом народу у дијаспори. Међутим, већина насамарених пољопривредних прозвођача много боље би прошла да је купила механизацију и опрему од сопствених средстава или повољним агро кредитима, него што је узела бесповратна средства од фондације Просперитати, везала се уговором за неликвидне фирме од којих не може извући свој муком стечан новац и обавезала се да купљену механизацију не прода наредних 5 година.

Народна странка Сента