Инжењер Владан Коцић, директор Републичког хидрометеоролошког завода у време катастрофалних поплава, а затим и председник Градске општине Раковица током епидемије вируса корона. Рекло би се човек за кризне ситуације. Или човек са којим криза наступа. Неки извори говоре да је током великих поплава 2014. године Коцић био на одмору и да је сматрао да због тамо неких водених бујица које односе људске животе није потребно прекидати наступ на карневалу. По повратку је смењен, а Раковица га је извукла из бубња нераспоређених напредњачких кадрова.
Како је Владан шест година "владао" Раковицом најбоље би оценио Милосав Миличковић, јер је "председник" само извршавао шефове налоге. Миличковић би му диктирао, а овај би записивао шта треба да уради. Али, срећа прати храбре, а не послушне. Коцић за шест година девастирања Раковице није успео да реши проблем постројења која нелегално и незаконито уништавају опасне материје на територији општине. Тако ствари стоје у организованом криминалу, ако неко нападне неког, пропашће и његов незаконити бизнис на другом месту. Врана врани очи не вади.
Током епидемије вируса корона, Коцић је одредио ко ће све од запослених да постане "волонтер", основао је противно законима и противно мерама Владе некакав центар за доставу помоћи старијим члановима Српске напредне странке, сигурним гласовима и симпатизерима, капиларним гласовима или неопредељенима. На чело тог "центра од врата до врата" поставио је помоћника, своју десну руку, недавно ухапшеног Бојана Богдановића. Њих двојица су, не водећи рачуна о здрављу и животима запослених у ГО Раковица, сваког дана организовали доставу хране и потрепштина за њихове симпатизере и бираче, без поштовања мера које је Кризни штаб прописао, као и без маски и рукавица. Током овог терора, половина ангажованих радника се заразила коронавирусом, са тежим или блажим последицама, а један запослени је и преминуо од претеране изложености вирусу. Он је превозио "добровољце" и храну коју су носили. И Богдановић се сликао и представљао као волонтер, иако је само његова плата била већа од сто хиљада динара. Никада нисмо сазнали шта је то председника Коцића саветовао овај средњошколац. Али смо зато сазнали зашто су се напредњаци толико "бринули" за стара лица која живе сама у неоткупљеним становима...
Бивши председник општине у свом последњем обраћању обавештава јавност да је његова странка "успоставила нулту толеранцију на криминал и корупцију". Питамо се онда, колико је "нултих" милиона коштала нова породична вила на Петловом брду, станови на Новом Београду и Врачару, и колико "нултих" нула садржи Весићева понуда на лицитацијама за станове, организованим за функционере СНС-а? А колико нула у износу штекованом у сламарицу за црне дане и путовања на карневале широм света? Како то председник читавих шест година није знао да његова десна рука врши злоупотребу службеног положаја, а у јуну изненада решава да га се одрекне као изгубљене личне карте? И како то говори о истрази у прошлом времену, зашто је толико сигуран у исход исте, и шта је покушао да прикрије пријављивањем наводне крађе печата из свог сефа?
Очигледно је да Коцић дуго није разговарао са неким изван напредњачке секте, па сматра да постоји неко ко ће поверовати у причу да је Бојан Богдановић уједно и извршилац, и саучесник, и сведок, и жртва у делу организованог криминала. А сигуран је Коцић, сасвим очигледно, и у заштиту коју криминалцима у државним органима пружа неко из врха власти, баш као што је сигуран да су застареле већ подигнуте оптужнице против бивших функционера. Сведоци смо времена владавине напредњака у којем криминалци сигурну кућу проналазе у државним органима власти.
Повереништво Народне странке Раковица