У златном добу СНС-а, Kрагујевац је град у коме ни Томислав Николић не жели да живи. Изневерена очекивања Шумадинаца су утицала на расположење и веру грађана у Kрагујевац. Шумадија је очекивала просперитет. Најављивани су фараонски пројекти попут спајања Дунава са Егејским морем, па Дизниленд у Kрагујевцу. Kрагујевац – образовни Оксфорд на Лепеници.

Затечени смо једном другом стварношћу.

„И поред свих миграционих прилива ка Kрагујевцу, са Kосова и мањих места Србије испод Дунава, у току су и миграциона кретања из Kрагујевца, и можда ћемо се шокирати сазнањем да некада град са 200 000 становника, има значајно мање становника, што га може сврстати у ред градова који у просторном и сваком другом планирању заслужују мањи ресурс и скромнији садржај. Да ли можемо нешто да променимо?“, пита професор Матијевић.

У Народној странци у Kрагујевцу позивају на одлучну акцију моралне, просветне, привредне и сваке друге обнове, која мора да заустави постојеће трендове, затим, на допринос свих утицајних људи, да би се садржаји Kрагујевца побољшали, и у квалитативном, и у сваком другом смислу.

У ГрО Народне странке у Kрагујевцу кажу да је алармантан податак који је објавио портал Б92 у понедељак 26.04.2021, да „у Kрагујевцу према евиденцији ПИО фонда има 67721 пензионер са просечном пензијом од 26.520, 00 динара“.

„Уколико се не дешава да нам пензије прима и један део преминулог бирачког списка, онда је језив податак да демографију Kрагујевца чини преко 40% пензионера у овом тренутку, а још је страшнија чињеница колико је људи осуђено на примања са којима једва може да преживи“ – коментаришу у ГрО.

Претходних 15 година Kрагујевца, односно, од „пољупца“ Тадић - Дачић, као што је Драган Марковић Палма обележио Јагодину, и Kрагујевац су обележили конкретни људи. Шумадинци су се више ослањали на телефоне, него на институције. Да ли је ово време деспотизације јавних функција? Обични грађани о многим стварима не могу да воде рачуна, а они који су у могућности да воде рачуна, и треба да воде рачуна, важан им је лични профит.

Ових дана смо имали прилику да се запитамо да ли је могуће да се у једном суседном граду све води из главе једног човека? И да ли је могуће да та глава комбинује све ресурсе тог краја, од угља па до девојчица, као у неко султанско ропско доба? Па ко ту жели да живи? Да ли је могуће да живимо у држави која то толерише? И зашто ћуте и наши Kрагујевчани? Ваљда би било најнормалније да чујемо и од Ђорђа Kосанића и од Славице Ђукић Дејановић бар умерену изјаву „немамо довољно информација да сведочимо, али ако је тачно то и то … недопустиво је… а с обзиром на застрашујуће оптужбе, залажемо се за објективну истрагу о свему“. Где се изгубила елементарна солидарност и саосећање? Да ли јавна функција обавезује? Да ли су носиоци јавних функција заклети на интегритет у поштовању закона и моралних норми, или смо осуђени на друштво у коме је „братство у греху“ и незаситост најјача тековина владајуће елите.

Да би се и Kрагујевац и Шумадија изборили за релевантно место у међународној подели рада, то пре свега мора бити место институција светских компетенција и стандарда, а не смемо заборавити ни наше Светосавске стандарде, назоре и завете, и све оно што нас је учило епско народно стваралаштво које је одржало дух овог народа и у много тежим временима, поручују из ГрО Народне странке Крагујевац.