Данас на Сретење, Србија се, са поносом и поштовањем према прецима, сећа Сретења 1804. године, када је започето ослобођење од Турске, као и Сретења 1835. године, када је Србија у Крагујевцу добила устав са најслободоумнијим и најправдољубивијим идејама тога времена.

Данашње Сретење треба да нас подсети и на велике мисли нашег Јована Јовановића Змаја

„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”

„Што не могох — ти ћеш моћи!”

„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”

да се охрабримо и сетимо куда смо кренули, где припадамо, и шта нам је задатак да чинимо. Дужни смо и нашим прецима и нашим потомцима.

Већ 200 година, Србија, као „једна сламка међу вихорове“, идеалима иде небу, а оковима пртиснута у земљу, истрајава у страдалништву, трпљењу и борби за равноправан живот међу зрелим, слободним и стваралачким државама Европе и света.

Славни Устав из 1835. године је трајао мање од два месеца. Његов славни писац Димитрије Давидовић је по укидању овог устава пао у немилост кнеза Милоша Обреновића и до краја живота остао у сиромаштву. Само после 4 године је и преминуо у својој 49. години живота. С друге стране, победили су утицаји који су кнезу Милошу објаснили „Милоше, Србима треба газда, а не устав“.

Данас, после готово 200 година, Народна странка честита Дан државности Србије, и поручује „Србима не требају газде, Србији требају институције“.

Народна странка Крагујевац