Интервју Вука Јеремића за Нову економију, објављен 1. новембра у штампаном издању, аутор Тамара Никчевић
Председник Народне странке Вук Јеремић је у интервјуу за Нову економију изјавио да политика коју председник Србије Александар Вучић води о косовском питању није у складу ни са прокламованом државном политиком, ни са Резолуцијом 1244, као ни са Уставом Србије. Он је додао да „као друштво улазимо у критичну фазу два паралелна процеса: унутрашњег и међународног. Први је срастање државе и организованог криминала, а други форматизација региона као врсте тампон – зоне између Европе и Блиског истока".
Шта може бити епилог процеса о којима говорите?
Потпуна суспензија демократије у смислу укидања могућности да у јавности искажете другачије мишљење; ускраћивање права да се бавите чак и најредовнијим пословима уколико за то немате барем прећутну сагласност власти – локалне или државне…Уколико допустимо да се та два процеса окончају, добићемо поредак који неће бити лако променити, а који ће за своју последицу имати нагло сурвавање свих критеријума – економских, социјалних, вредносних…
Историјски гледано, Балкан познаје два дистинктна геополитичка агрегатна стања која се смењују. Једно је међународно трговинско чвориште, а друго је бедем. Наша генерација, баш као и претходне, али и будуће, бирајући унутрашње уређење и како да се постави према догађајима у спољном свету, заправо бира између та два стања – пулсирајући базар или “проклета авлија”. За једно нам је неопходна владавина права, компетентна администрација, слободни предузмачки дух, док је за другу важна чврста рука, спрега са организованим криминалом, демографско пражњење чији је циљ да се екстерно попуњавање лакше спроведе. Чему смо данас ближи? Бојим се да нас Вучићева власт све дубље вуче у “проклету авлију”, у то већ виђено стање, које оставља тешке генерацијске последице.
Власт се свакако не би сагласила са Вашим оцјенама, напротив.Предсједник Вучић каже да га је срамота “како нам добро иде”. И министар Ивица Дачић ниже успјех за успјехом: испада да свакога дана по једна држава повлачи признање Косова. Како Ви оцјењујете рад Министарства које сте својевремено водили?
Нерадо у јавности критикујем људе са којима сам некада блиско сарађивао, што, колико видим, неке од њих не обавезује. Међу њима је и министар Дачић. На томе бих се задржао.
Не дугујете ништа Социјалистичкој партији Србије и министру Дачићу?
Срећом, никоме ништа не дугујем – па ни њима – што ми даје слободу да се далеко отвореније изјашњавам о догађајима на политичкој сцени. Уосталом, коментарисати актуелног министра спољних послова представљало би пуко скретање пажње са суштинских проблема у нашим односима са светом.
Шта су суштински проблем?
Они су у потпуности диктирани од стране јединог стварног носиоца власти, који престолује на Андрићевом венцу. Свим ресорима у Србији управља само један човек. Дачић се у том смислу налази у ситуацији која не подразумева нарочито висок степен одговорности. Ипак, за разлику од Вучића, Дачић, рецимо, признаје да не говори енглески језик, због чега га у међународним круговима не доживљавају претерано озбиљно. Наравно, Дачићу то отвара простор да се у опхођењу са страним дипломатама понаша прилично лежерно, често и пред камерама, и то на начин који у дипломатији није баш уобичајен.
Ипак, и министар Дачић и ова власт су успјели да у јавности наметну тезу о томе да је опозиција - мисли се на бившу “жуту” власт - а не Слободан Милошевић и Војислав Шешељ "изгубила Косово". Како су људи уопште повјеровали у ту лаж?
То о чему говорите само је један од бизарних исхода константног бомбардовања грађана режимском пропагандом. Када људима свакодневно сервирате одређене дезинформације са свих канала, са свих насловних страна, неминовно улазите у сферу једног од основних постулата тоталитарне, нацистичке пропаганде познате као гебелсовска, по којој хиљаду пута изговорена лаж постаје истина. Наравно, не лаже се само о “губитку Косова”, него и о томе како живимо, какав нам је здравствени, а какав образовни систем и тако даље. Захваљујући пропагандној машинерији и чврстој контоли медија, Вучић грађанима пласира своје “истине” које су, наравно, далеко од стварности.
Какву слободу медија нуди Народна странка? Питам Вас због тога што, рецимо, на ТВ Наша непрекидно гостују чланови Ваше странке, Ваши најближи сарадници и Ви лично. Је ли то модел?
Од октобра прошле године, када је основана Народна странка, нисам добио прилику да говорим ни на једној телевизији са националном покривеношћу. Ни минут! Уколико као “забрањени” политичар дођете у ситуацију да неки медиј одбија да поштује ову неписану, али веома ефикасно спроведену забрану и да вам отвори простор за обраћање грађанима, свакако ћете се потрудити да ту могућност максимално искористите.
И? Је ли Вам икада одговорено?
Никада! Ипак, није ми тешко да наставим да им пишем. Те десетине писама ће једнога дана бити не само сведочанство злог времена у којем смо живели, већ можда и предмет интересовања надлежних органа у контексту спровођења закона о лустрацији, за чије се доношење залаже Народна странка. Непочинства и ексцесе који се тренутно дешавају морамо драконски казнити, како нам се ова несрећа не би никада поновила.
И као министар иностраних послова, а и сада као опозиционар доста сте се бавили питањем Косова. Будући да то никада нисте споменули, морам да Вас питам да ли сте некада чули за терор који су Милошевићева војска, полиција и паравојне јединице континуирано спроводиле над албанским цивилима на Косову. Јесте ли некада чули за"асанацију терена", на примјер, за лешеве албанских жена, стараца и ђеце који су у хладањачама довожени и бацани у масовне гробнице на десетак километара удаљености од Београда, код Батајницe? Јесте ли чули како је у Хагу те злочине потврдио осуђени генерал полиције Србије Властимир Ђорђевић? Једина демократска Влада која је отворила ту тему била је она Зорана Ђинђића.
Наравно да јесам. Нама се догодила тешка трагедија током сукоба на просторима бивше СФРЈ, укључујући и трауму рата на Косову 1999. године. Тај проблем међутим није почео са Милошевићем, већ много раније…
Да, о томе свједочи Димитрије Туцовић у књизи „Србија и Албанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије“.
…Прича о Косову је изузетно сложена и комплексна. Зато је погрешно инсистирати на брзим решењима косовског проблема, јер она не могу бити одржива. Идеја о разграничењу или вољном прецртавању границе у миру с идејом да једна етничка група остане с једне, а друга с друге стране представља опасан преседан за ове просторе. Косововски чвор је тежак, и да би се распетљао неопходно је пронаћи дугорочније решење. Ни оно наравно неће бити вечно, јер у политици не постоји ништа што је вечно.
Историја Балкана је заправо историја сукоба и ривалитета великих сила. Историје малих народа су предања о њиховим успонима и падовима, тријумфима и трагедијама. Ипак, оно што те приче ставља у историјски контекст су односи великих сила. Балкан је био и остао транзитни пут империја, поприште њихових историјских сукоба или претензија. Веома је важно схватити те токове како би се у садашњици на најбољи могући начин поставили, и тиме обезбедили просперитет будућих генерација.
Предсједник Вучић је недавно рекао да је његова политика на Косову доживјела пораз. Како сте то разумјели?
Дакле, ништа од најављеног референдума?
Пошто је Вучић референдум најавио, готово сам сигуран да га неће бити. Ипак, не верујем да ће избећи прилику да се сакрије иза народне воље, односно да ће расписати превремене изборе и на тај начин покушати да симулира плебисцитарну подршку за својдоговор са Тачијем. То би били најнерегуларнији избори до сада, на којима Вучић рачуна на то да ће међународна заједница окренути главу од масовне крађе, јер жарко желе тај његов потпис на косовску независност који би уследио.
Хоће ли Савез за Србију изаћи на те изборе?
Мислим да не би смели да прихватимо Вучићеву игру. Давати легитимитет нелегалном процесу значило би прихватити његов исход, али и сваку одлуку коју би на тај начин изабране институције покушале да спроведу у дело. Наш задатак је да дођемо до поштених, фер и коректних изборних услова.
Како?
Предуслов је јединство опозиције, које би међународну заједницу забринуту за легитимитет и исход избора натерало да изврши притисак на Вучићев режим у смислу обезбеђивања колико – толико фер изборних услова.
Знате да предсједник Вучић има своју опозицију, која ће, у случају да те изборе бојкотује Савез за Србију, лако пристати да буде његов спаринг – партнер.
Верујем да јавност, као ни међународна заједница неће прихватити ту врсту преваре. Озбиљна, истинска опозиција у Србији тренутно можда није нарочито бројна, или идеално организована; ипак, Савез са Србију је важан корак у правцу да се таква ситуација промени. Народна странка се од свог оснивања залагала за обједињавање опозиционих снага и Савез за Србију је, поред осталог, потекао и из таквих наших напора. Било би добро да Савез, када је реч о борби за фер и поштене изборе, што пре буде оснажен новим члановима. Тим пре што знамо да Вучић оних 25 – 30 процената власти које освоји на изборима одржава не само помоћу апсолутне конроле медија, већ и плашењем грађана причом о томе да може бити горе, притиском и уценама запослених у јавној управи и сл. Остатак Србије - говорим о грађанима који не гласају за режим - Вучићеви медији засипају вулгарностима не би ли их удаљили од политике. Уместо на гласање, један број људи тако остаје код куће.
Колико је сама опозиција одговорна за то што дио грађана остаје код куће?
Да није било наших грешака, као друштво данас не бисмо били ту где јесмо. Не покушавам да било кога аболирам од одговорности. Ипак, стање у којем се Србија налази је изузетно тешко, а највећи кривац за то је режим који је једном изборе добио на легитиман начин а онда, тешко злоупотребивши власт, друштво довео до руба провалије.
Колико заиста вјерујете у идеју јединствене опозиције? Често се говори о партијама које су на супротним идеолошким и политичким странама.
Окупила нас је идеја борбе за слободну Србију. У том смислу, мислим да нема места инсистирању на идеолошким или неким другим разликама. Стаљин и Черчил нису били блиски ни по једном основу, изузев у свести о потреби заустављања нацистичког зла. Циљ Савеза са Србију је да, убрзо после првих фер и поштених избора, направи владу стручњака орочену на годину дана. Такође, једна од важнијих тачака (од укупно тридесет) нашег програма је да та влада након дванаест месеци организује поштене избре, на које Савез за Србију вероватно неће изаћи у овом саставу. Неке странке ће ићи самостално, неке ће се удружити у нове савезе, неке ће остати.
Хоће ли Народна странка,заједно са бившим предсједником Томиславом Николићем и “незадовољним напредњацима”,правити некакав нови патриотски блок?
Неће. У Савезу за Србију за сада нема несугласица; фукнкционишемо боље него што је то било ко могао да очекује. Власт то зна, зато нам и ускраћује простор за обраћање јавности. Ми данас не можемо да организујемо скуп у затвореним просторима, укључујући чак угоститељске објекте, у огромном броју места у Србији! Извините, али то се није догађало ни у време Слободана Милошевића!
Чега се плаши предсједник Вучић, што мислите?
Нико из власти никада није прихватио мој позив да јавно укрстимо мишљења о томе како сам то “продао” Косово, каквим се то тешким криминалом бавим, о прошлости, садашњости, будућности ове земље… Зашто? Зато што Вућић веома добро зна да је све што говори лаж, па се плаши да ће, отвори ли простор, грађани то и увидети. Сећате се приче Царево ново одело? Е, то вам је то!