Народна странка

Јеремић за Блиц: РТС симбол режима, протесту потребно више креативности

Јеремић за Блиц: РТС симбол режима, протесту потребно више креативности

Немоћ да се суочи с аполитичким противницима пред камерама, Вучић компензује шаљући децу у затвор, каже у интервјуу за Блиц Вук Јеремић један од лидера СЗС који је током викенда учествовао у радикализованим протестима „1 од 5 милиона“.

Ипак, сматра се да би било благотворно да се протести мало болје артикулишу у креативном смислу, да се више поведе рачуна о безбедности, али додаје и да би био пресрећан да бар неке од јавних личности почну активније да учествују у креативном усмеравању протеста.

Какве користи очекујете од упада у РТС, притиска на новинаре, рушење ограде испред Председништва?

Није постојао план да се уђе на РТС, иако је већ дуже време јасно да је РТС својим извештавањем постао симбол однарођеног Вучићевог режима, као што је то био и у време Милошевића. Зато се један од првих захтева протеста односи на РТС и зато су протесне шетње укључивале одлазак до РТС-а. Актуелно руководство је, нажалост, свело РТС на ниво предгрупе „Пинка“. Дозволили су да Јавни сервис са телевизије Жељка Митровића преузима снимке догађаја који се одвијају у ходницима РТС-а.

Колико је политички паметно да се акције попут упада у РТС одиграју непланирано?

Поборник сам много већег нивоа координације и договора. Протест је израз грађанског незадовољства и на њему учествују људи различитих политичких уверења, и они нису на улицама да би следили било чију политику. Мислим да би било благотворно да се протести мало боље артикулишу у креативном смислу, а и да се више поведе рачуна о безбедности. Не може све да се превиди, али би могло да се уозбиљи.

Упада у очи и да је изостала подршка познатих личности, Николе Која, Бранислава Трифуновића... радикализацији протеста? Очекујете ли наставак радикализације у наредним данима?

Синиша Ковачевић, Никола Којо, Бранислав Трифуновић, академик Душан Теодоровић и други угледни људи који су стали иза протеста дали су немерљив допринос томе да може да се каће да су га подржале јавне личности. Када насупрот себе имамо режим спреман на све, мудрије је да му се супротставимо са таквим људима у првим редовима. Био бих пресрећан да бар неки од њих почну активније да учествују у креативном усмеравању протеста. Имамо више посла него људи који знају да га ураде.

Председник Вучић каже да је радикализација последица завшетка неких истрага у којима се помињу и имена неких опозиционих лидера?

Већ седам година овај режим чепрка по папирима, рачунима и животима политичких опонената и грађана који неће да дају глас за килограм шећера или лажно обећање. Режим се у међувремену побратио са организованим криминалом, а са правдом трајно завадио. Користе правосудни и порески систем и таблоиде за притисак, рекетирање, изнуде, уцене и прогон. Под притиском је свако ко покуша регуларно да ради без обзира на то да ли је у питању ИТ фирма, воћњак или трафика. Томе ће ускоро доћи крај, након чега ће морати да се положе рачуни.

Нисте одговорили на питање да ли да очекујемо даљу радикализацију протеста?

Током протеста испред Председништва, док су Вучић и његов посилни Стефановић провоцирали грађане сликајући се поред шаховске табле, грађани су пазили да не згазе траву. Режим је био неуобичајено ефикасан у санкционисању младих људи који су протествовали и послао их у затвор. Ниједна власт која се бранила затворским решеткама и пендрецима није потрајала, па неће ни ова. Немоћ да се суочи са политичким противницима пред камерама, Вучић компензује шаљући децу у затвор. Вучић мора да зна да му децу нећемо опростити.

Какви су планови за даље?

Ствари се убрзавају и режим томе даје значајан допринос. Природа ове власти је насилна и то ће сваким даном постајати све видљивије. Вучић се помирио са чињеницом да се узалудно надао да ће грађани Србије да га воле; нема ништа ни од наде да ће да му се диве, а сада је јасно да га се и не плаше. Говорили смо о 13. априлу, али много тога би требало урадити већ сада, не чекајући 13. април. Вучић и његова клика морају да оду одмах јер се систем не може поправити, мора наново да се гради.

 

Објављено у дневном листу „Блиц“ 19. марта 2019. године