Председник Одбора за правосуђе Боривоје Боровић и председник Правног савета Народне странке Владимир Гајић огласили су се поводом афере ’Крушик'.
„Колико ће процес да траје нико не може да предвиди, јер овај случај нема везе са правом већ искључиво са политиком“, каже за Данас Владимир Гајић, адвокат узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића. Он је јуче обишао свог штићеника у кућном притвору у Ваљеву и каже да се он добро осећа, колико је у оваквим околностима могуће.
„Требало би гледати у кристалну куглу да би знали колико ће процес да траје, јер ово везе са правом нема. Александар је дирнуо у мафију која се бави трговином оружјем а која је уско повезана са врхом власти. Питање је да ли ће притисак јавности бити довољно велики, а с друге стране, режим ће покушати да израчуна колику му штету ово прави“, истиче Гајић. Он додаје да уколико буду закључили да им прави велику штету, можда ће покушати да се „извуку“ тако што ће да га пусте из кућног притвора, „а касније ћемо видети шта ће бити са самим поступком“.
„Вештаци су тренутно само снимили све оно што је било у меморијама Александрове рачунарске опреме и телефона, и сад су оставили тужиоцу да сам, из те огромне количине материјала, одвоји оно што је везано за поступак, од приватних ствари. После пуна два месеца у предмету се не налази ниједан доказ којим тужилаштво поткрепљује своје тврдње и због којих се води истрага“ указује Гајић. Према његовим речима, истрага се води без доказа и све одлуке које је доносио суд у вези са хапшењем и притвором, донете су без доказа.
„Не знам да ли ће против Александра подићи оптужницу. Ја им не бих саветовао. Поуздано знам да ниједан документ нема ознаку било какве тајне веће од пословне. Нема војних нити службених. Мада, када су у питању пословни уговори из Крушика, на њима нема чак ни ознаке пословне тајне“, каже Гајић.
„Истражујући судску статистику, утврдио је да не постоји траг да је икада вођен, против било ког грађанина Србије, кривични поступак за одавање пословне тајне. Што значи, да никад нико за то није ни осуђен“, истиче Гајић. У таквим случајевима, додаје, воде се грађанске парнице између фирме која је евентуално оштећена због одавање неке тајне и појединца коју је ту тајну открио конкуренцији.
Адвокат Боривоје Боровић оцењује за Данас да је ово најдрастичнији пример где су људи из врха власти ухваћени у озбиљном криминалу. Према његовим речима, последице се већ осећају и због тога ће, на жалост, Обрадовић као узбуњивач до краја бити талац овом режиму, „све док се не изрекне правоснажна пресуда“.
„У притвору може да буде шест месеци, међутим, ако се у међувремену подигне оптужница, притвор може да се продужи. Апсолутно сам убеђен да ће бити тако. Морају да подигну оптужницу да би направили противтежу јер су ухваћени на делу. То је најдиректнији случај када је неко на основу писаних доказа указао на криминал у самом врху власти. Тужилаштво предмет није обрадило на прави начин, још није било ни вештачења“, указује Боровић. Према његовом мишљењу, тек када крене поступак власт ће повући врло нервозне потезе.
„Деведесетих година сам бранио опозиционаре који су били оптужени за напад на уставни поредак, а у то време је била запрећена и смртна казна, и гурали су случајеве докле год су могли. Људи су држани у притвору и тек након притиска међународне јавности су одустајали од кривичног поступка или су потписивали акт аболиције. У сваком политичком поступку, а ово је један од њих, у диктаторским режимима, безглаво притискају оптуженог, спинују јавност како би показали да су они невини а да је друга страна – човек кога треба бездушно кривично гонити“, наглашава Боровић. Он додаје да је добро што домаћа јавност и независни медији реагују, „међутим, ако међународна јавност не буде реаговала, они ће гурати до самог краја“.
„Моја претпоставка је да процес може да траје годину дана након подизања оптужнице. Не верујем да ће трајати дуже, јер они имају намеру да га осуде по кратком поступку, да би се заштитили од кривичног прогона за трговину оружјем“, закључује Боровић.
Александар Обрадовић је медијима доставио документа у којима се указује да су одређене фирме по повлашћеним ценама куповале оружје из Крушика, на штету овог државног предузећа. Међу умешанима у овој афери је и отац министра полиције, Бранко Стефановић, који је посредовао у куповини оружја између Крушика и фирме ГИМ.
објављено у листу Данас