„Председник Србије Александар Вучић је, како би заштитио свог брата Андреја од умешаности у аферу 'Јовањица', директно напао Небојшу Стефановића“. Иако делује да је овај цитат изречен ових дана, Мирослав Алексић га је заправо изговорио још у јануару 2020. године.
Он је био први који је запитао надлежне о вези државе и узгајања марихуане, о улози наоружаних полицајаца који су чували газдинство, повезаности власника 'Јовањице' Предрага Колувије са безбедносним службама.
Скоро годину и по касније суђење Колувији и његовим сарадницима је у току (тзв. случај 'Јовањица 1'), оптужница за припаднике МУП-а и служби безбедности осумњичене да су учествовали у обезбеђивању газдинства ускоро би требало да ступи на снагу ('Јовањица 2'), а Алексић у разговору за „Време“ каже како би морала да буде покренута и 'Јовањица 3' која би обухватила политичаре повезане са газдинством 'Јовањица'.
Пре неколико дана Алексић је изјавио да би и министар пољопривреде Бранислав Недимовић „могао нешто да каже око Јовањице“. У домен његовог министарства спадала је и производња „органске хране на Јовањици“. Недимовић је сутрадан све негирао и рекао да је са људима са којима га Алексић доводи у везу некада играо фудбал и да је то све.
„Недимовић је врло близак са Андрејем Вучићем. Он је, према мојим информацијама, и преко других људи такође имао неке односе са Колувијом“, инсистира Алексић.
У ком смислу?
У смислу познанства. У смислу тога је Колувија као пољопривредни произвођач, представљајући се као произвођач органске хране, био врло близак и са свим другим функционерима СНС-а. Нису то само ови који су на фотографијама – Вулин, Бабић, има и много других који се нису сликали, а који су такође комуницирали са Колувијом, и ја верујем да је Недимовић један од њих.
Да је Министарство пољопривреде морало да контролише све што се ради у Јовањици знали сте одавно, зашто сте тек сада са овим изашли у јавност?
Ја сам говорио то и раније, међутим, то није било у фокусу медија и јавности. Исто то министарство Колувији је изрекло забрану извоза јер су га ухватили у реекспорту кивија. Али сам сада конкретно говорио о Недимовићу зато што сам дошао у посед царинских исправа које доказују да је преко Сремске Митровице спровођен увоз и извоз опреме за производњу марихуане, као и да је Недимовић одличан другар и веома близак пријатељ и са човеком који је радио шпедитерске послове и увозио и извозио ту опрему, и са цариником који треба да контролише шта се ту дешава.
Постоје две оптужнице у вези са Јовањицом, ви сте помињали и трећу. Да ли то недостаје у случају 'Јовањица' или постоји још нешто?
Верујем да 'Јовањица 3' мора да се догоди јер она треба да обухвати политичке налогодавце и људе који су својим утицајем из врха државе координисали производњу марихуане. Апсолутно је јасно да без политичке подршке из врха државе тај пројекат није могао да се деси.
Ви, дакле, мислите да Колувија није био шеф?
Не, Колувија је само извршилац који је као неко ко је вишеструко осуђиван у Немачкој и Италији био погодан да се бави овим послом. Он је овде као доказани преварант дошао да се бави органском храном. Производио ју је неколико година, а после је сву ту храну увозио и препродавао. То је била само маска. Тамо је једина озбиљна производња била марихуана. Ко још производи органску храну и штити је бившим припадницима САЈ-а, оружјем, значкама, дроновима, камерама?
Зна ли се колико је то трајало? Када је покренута производња марихуане?
Мислим да производња марихуане на газдинству 'Јовањица' траје годинама уназад. Припреме су трајале дуго, док су нашли имање, подигли пластенике. Озбиљнија производња је кренула пре 5-6 година.
Хоћете да кажете да толико година нико у то није дирао?
До 2019. нико није реаговао јер није имао ко да реагује, пошто је он то радио уз подршку државе.
А зашто је онда 2019. неко реаговао?
Верујем да постоје два образложења. Једно је сукоб између Александра Вучића и Небојше Стефановића који је ескалирао ових дана. Он се продубио управо на теми Јовањице, јер се од Небојше Стефановића очекивало да не дозволи да припадници МУП-а открију ту плантажу и ураде све што су касније урадили. Са друге стране, немојте заборавити да америчка агенција за борбу против наркотика ДЕА и те како прати све што се дешава на Балкану. Када је први сарадник Предрага Колувије Сергеј Мрђа хапшен тако 2011. или 2013. на граничном прелазу са Мађарском са великом количином сканка, то је био сигнал да се они тиме позабаве. Ја верујем да је ДЕА имала значајан утицај на то када ће се кренути у ту акцију.
Стефановић је ишао 2019. у САД. Мислите ли да то има везе?
Сасвим сигурно је Стефановић био у одређеној комуникацији о производњи марихуане у Србији са ДЕА или другим америчким службама. Верујем да је Јовањица Ахилова пета овог режима. Зато је Александар Вучић толико нервозан јер нема одговор на случај Јовањица и сада покушава да на све огуће начине опере трагове који воде до врха државе и до његовог брата.
Пре више од годину дана рекли сте је тужилац у случају Јовањица Саша Дрецун повезан са СНС-ом. Сада кажете да је Вучић у страху јер не контролише процес и суђење. Те две изјаве су контрадикторне.
Јесу контрадикторне, али ја стојим и иза једне и иза друге, ево и зашто. То је била моја прва импресија када је Саша Дрецун добио предмет као неко ко је упућен из Вишег тужилаштва за организовани криминал, а Зора Добрачин постала главни адвокат Предрага Колувије. Дрецун је био умешан и у аферу Пиштољ и у случај Жандарми и ја сам добио информацију да је он близак СНС-у.
Одакле та информација?
Конкретно, из СНС-а, али то је више био утисак због онога што се дешавало у претходном периоду, јер није било логике да он из Вишег тужилаштва као упућени тужилац у том тренутку добије највећи случај у држави. Међутим, испоставило се да сам ја погрешио, зато што је Саша Дрецун написао једну, лаички гледано, веома јаку оптужницу, која је ступила на правну снагу. Друга је још јача и очекујем да ће она ускоро ступити на правну снагу. Очигледно је да је Саша Дрецун одлучио да посао уради професионално. Верујем да је то његова одлука и да у овом моменту на њега врше разне притиске, али да он жели да посао обави до краја.
Не треба вам бољи пример како функционише држава Србија од односа председника Вишег суда Степановића и Александра Вучића. Судија Степановић је био можда један од најближих људи Александру Вучићу из правосудних система, а погледајте сада како га развлаче таблоиди зато што је потврдио обе оптужнице за Јовањицу.
Мислите да га зато развлаче?
То је један од разлога, сасвим сигурно. То је притисак на Виши суд, на Тужилаштво, на Апелациони суд. Такође, постоји притисак на полицајце који су водили случај и у једном моменту је претило да режим кроз пропаганду и притиске од њих направи крииналце уместо да их награди за посао који су урадили мушки. То нема разлога да ради нико, осим ако сам није умешан у аферу Јовањица.
На основу чега тврдите да Јовањица води до врха власти?
Постоји она тужба коју је Милош Вучевић поднео противв браће Вучић, па се ту, као, испоставило да они нису умешани. Постоји и изјава инспектора Миленковића, који је ухапсио Колувију, да не постоји никаква веза Јовањице са Вучићем. Сада имамо првостепену пресуду у корист Андреја Вучића против вас, на основу које ви морате да му платите 300.000 динара одштете. Постоји, дакле, више званичних потврда да Јовањица нема никакве везе са Вучићима.
То би можда имало смисла да живимо у правној држави. Ми, нажалост, живимо у земљи разорених институција у којој нема владавине права. Читав процес Јовањица и њихова политичка одбрана се свела на то да у јавности представе како се случај не води у Специјалном суду, већ да се води парница за увреду части у којој је мене тужио Андреј Вучић. Дотле су дошли тако што су искористили Милоша Вучевића и неке људе у тужилаштву који су прихватили да буду сервис породици Вучић.
Да би Андреј Вучић могао мене да тужи, њему је био потребан некакав папир да он тог дана није комуницирао са Колувијом. Како су дошли до тог папира? Тако што је Александар Вучић позвао Милоша Вучевића да поднесе кривичну пријаву против Андреја и Александра. Вучевић подноси пријаву, тужилац који је водио предмет одбацује пријаву а да није позвао на саслушање Александра и Андреја, и да је било када неко узео њихове телефоне да би упоредио бројеве. У року од 30 дана заменик тужиоца за организовани криминал Дубравка Дмитровић експресно одбацује кривичну пријаву Милоша Вучевића и даје штуро обавештење у коме каже како су утврдили да тог дана Предраг Колувија није комуницирао са људима који су у Колувијином телефонском именику означени именима „Александар Вучић“ и „Андреј Вучић“.
Дакле, ако је неко од њих био било како другачије меморисан или није уопште а комуницирали су – тога нема у извештају. Дмитровић се није позвала нити на број вештачења, нити на оно што је утврђено током суђења против Колувије да њему нису сви телефони могли бити вештачени. Друго, постоји гомила бројева са којима је он тог дана комуницирао, преко апликација, који или нису меморисани или су меморисани другачије. Све је то изостало зато што је Дмитровић прихватила да буде сервис Александру Вучићу да би он могао да спасава свог брата. На основу те одлуке они против мене подносе тужбу за увреду части.
На суђењу, судија Владимир Милетић за четири рочишта колико смо имали, одбија све што смо ја и адвокат Воровић предлагали у смислу доказа, одбија чак и да службеним путем прибави оптужницу против Колувије која је ступила на правну снагу и у којој се види анализа телефона Колувије. Он одбија све сведоке које смо ми предлагали јер постоје сведоци који би могли да кажу ко се на кога позивао, на крају и сам Колувија је у једној својој изјави рекао да су га полицајци питали за Андреја Вучића, Бату Гашића и Звонка Веселиновића. Све је то Владимир Милетић одбио и за мање од годину дана завршио и првостепено ме осудио на 300.000 динара. Ми смо два пута тражили изузеће судије Милетића због свега што је одбијено јер смо увидели да он није у стању да суди, да се боји Андреја Вучића, да не сме у записник да унесе ниједну његову псовку упућену мени.
Како сте закључили да се судија боји Андреја Вучића?
Андреј Вучић је на првом рочишту до те мере хистерисао и галамио да је улазило обезбеђење. Претио је мени, претио је мом адвокату Боровћу, називао нас погрдним именима. Судија нити је могао, нити је смео да га контролише. Андреја су смиривали Весна Лончар и Владимир Ђукановић и то све док му се у једном тренутку није слошило па је морао да седне на столицу док је давао исказ и док му је мој адвокат постављао питања која му нису била лагодна. Тада је било потпуно јасно да судија који не сме да стави у записник псовке, увреде и галаму је пристрасан, уплашен и да не може да суди овај предмет.
Са друге стране, ја сам поднео кривичну пријаву против Милоша Вучевића због лажног пријављивања и ометања правде истом тужилаштву коме је он поднео пријаву против Милоша Вучевића против Александра и Андреја Вучића. Поднео сам је недељу дана после њега, 12. децембра 2019. До дана данашњег нисам добио одговор, а кривична пријава Милоша Вучевића решила се за месец дана.
Која је улога Владимира Ђукановића у овом случају? Он јесте адвокат, али тек неколико година.
Владимир Ђукановић је доказ колико је Александру Вучићу и држави Србији стало да се случај Јовањица заташка. Ђукановић је постао адвокат пре неколико година, али је по струци политичар. Водио је телевизијске емисије, адвокат је, навијач, и сада је решио да буде адвокат. Он је заједно са Весном Лончар прво добио предмет заступања Андреја Вучића против мене, а одмах после тога су га ангажовали првооптужени Предраг Колувија и ухапшени полицајци, међу којима је и Милан Кендија. То шко Ђукановић заступа оптужене у овом предмету је доказ да их заправо заступа цела Српска напредна странка поготово ако видите да његове изјаве везане за предмет Јовањица и одбрану Кендије и осталих полицајаца СНС објављује на свом званичном сајту.
Ђукановић је у међувремену посао кључна особа у српском правосуђе. Осим та два предмета, он је експресно добио и место председника скупштинског Одбора за правосуђе, а одмах након тога је аутоматски постао члан Државног већа тужилаца и члан Високог савета судства. Са тих функција он има утицаја на именовања судија и тужилаца. То је не само сукоб интереса, већ пре свега притисак на правосидне органе, судство и тужилаштво, кроз те функције које обавља и кроз блискост са породицом Вучић.
Ако Вучић и СНС, као што кажете, желе да одбране те оптужене, зашто су узечи неискусног адвоката какав је Ђукановић?
Он нема довољно искуства, али је најмоћнији адвокат у Србији, јер је и адвокат и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца и председник скупштинског Одбора за правосуђе и високи функционер СНС-а. То није ниједан други адвокат у Србији. Његов политички утицај је много битнији него његова адвокатска вештина, искуство знање и способност. Тај човек није могао да погоди врата на суду кад је дошао да заступа Андреја Вучића против мене. Ја не желим да га омаловажавам, али то су ћињенице. И видите шта он сдад ради – жели да докаже како на имању Јовањица није ни било марихуане, него да се тамо производила индустријска конопља.
То тврди и Колувија.
To тврде сви. То је стратегија одбране. За индусттијску конопљу вам нису потребни посебни услови, клима, светло, затворени простор, пластеници, хале, подземље... Индустријска конопља се сеје на отвореном пољу , нема никаквих трошкова, нема опреме из Немачке. Три вештачења су поврдила садржај ТХЦ у тој конопљи. То није обична марихуана, то је сканк. Како су мене обавестили, ја се не разумем, али кажу да је то највалитетнија врста марихуане. А пазите сад овај парадокс: доказује Ђукановић да је ту гајена индустријска конопња, а са друге стране заступа Андреја за повреду части против мене око тога да ли се Андреј чуо са Колувијом или није. Па, шта има спорно да ли су се чули или нису ако је тамо индустријска конопља, ако је све рађено у складу са законом?
Имате ли нека сазнања да су повезани случајеви 'Јовањица', прислушкивање, Беливук..?
Дубоко верујем да јесу и да је Јовањица била окидач свих догађаја који се сада дешавају. Вучић је одлучио да Дијана Хркаловић дође у Лучане и штити људе који су тукли грађане за време ванредних избора, да штити џипове без таблица. Тад му је она била добра. Био је добар Веља Невоља Александру Вучићу кад је тукао новинаре са својом екипом на Вучићевој инаугурацији или кад је током протеста прошлог лета штитио Скупштину, или кад је, како кажу, закопавао оружје у Јајинцима. Или, Славиша Кокеза, човек који је један од најближих људи Александра Вучића. Док смо ми говорили да Кокеза краде тако што је правио разне махинације са Еуросалоном и фирмама Проинтер и Вин-вин (Win-win), добијао силне послове од државе, тада је све било у реду. Сад одједном проблеми са свима њима.
Небојша Стефановић је координатор служби безбедности, дакле, кључни човек за 'слушање'. И одједном сад не ваља ни он. Долазимо у ситуацију да се запитамо да ли је Александар Вучић способан да води државу? Јер, ако он тако бира сараднике, ако их брани све време – а све њих је бранио, од опозиције, од новинара – поставља се питање: шта он ту ради, која је његова способност? Имамо гомилу фотографија његовом сина Данила са разним хулиганима и криминалцима, и он све време пита; „Па шта?“ Па, није „па шта“. Имате Андреја који је у свим комбинацијама, чак се и отав њихов доводи у некакве пословне везе.
Андреја Вучића, колико знам, нема нигде у папирима. На основу чега онда тврдите да је „у свим комбинацијама“?
А зар можете да поверујете да ће Андреј оде у Војводину, купи хиљаду хектара и укњижи их на себе? Зар неко заиста верује у то?
У реду, али на основу чега онда то тврдите?
На основу изјава великог броја сведока и људи који га виђају и који га знају. Људи су заплашени јер они држе све институције и нико неће да говори јавно. Све те афере које помиње сам председник државе – постоје. Свуда се нешто догодило. То што Андреја нема у папирима, па хајте молим вас, вероватно ће му неко опет украсти личну карту и отворити фирме на његово име и плаћати му доприносе. Човек који није у стању да брине о својој породици тешко да може да брине о држави Србији и њеним грађанима.
Интервју приредио Радмило Марковић