Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош изјавио је данас да Министарство одбране мора да саопшти прави узрок и околности под којима је погинуо старији водник прве класе Дејан Стојковић на полигону пред војну вежбу на Пештеру, а не да „то прећуткује и заташкава због маркетиншких разлога и да се државни врх не би секирао“.
„Тачно је да је Стојковић погинуо херојски током извршавања задатка, када се активирао противпожарни систем у возилу и он је као и сваки прави командир сачекао да остатак посаде изађе и тако је страдао. Његова породица и припадници војске морају да знају како је он погинуо. Не сме се манипулисати узроцима смрти“, рекао је Понош телевизији Н1.
Понош је истакао да ће вежба „Муњевити удар“ остати упамћена по томе како је Министарство одбране покушало да манипулише јавношћу прикривајући истину о околностима погибије припадника војске.
„Нема среће док год Генералштаб Војске Србије буде пристајао на ’телевизичне’ вежбе. Једно је војна вежба, а друго је сајам наоружања. Када узмете ПВО систем ’Панцир’ и гађате циљеве на земљи и то на скраћеном одстојању, онда је то манипулација. Неће војска постати јача од показивања оружја трговцима оружјем. То је као билдовање у теретани, изгледаће лепо, али тај бодибилдер никога неће моћи да одбрани ни од чега“, рекао је Понош.
Понош је навео да је систем одбране „превише приватизован“, и додао да је председник Србије Александар Вучић поверио војску министру Небојши Стефановићу, кога истовремено сматра недовољно поверљивим, одговорним и поузданим да води одбор СНС-а у Београду.
„То је страшно наопако. Изгубљено је поверење у ту институцију, за девет година СНС-а на власти промењено је седам министара одбране, од којих четворица имају спорне дипломе. Неки од њих не би могли да прођу безбедносну проверу да раде у војничкој кантини, а неки не би могли да прођу здравствени преглед за контакт са оружјем. То нису људи који могу да мотивишу некога да пошаље сина у војску“, рекао је Понош.
„Стање у војсци је далеко од доброг, Србија нажалост практично нема ратну војску. Прича о враћању обавезног војног рока је покушај да се забашури чињеница да је то разваљен систем. Активна резерва не постоји – она је нула. Опет имамо више подофицира и официра него војника. Тај систем је неодржив“, додао је Понош.
Понош је навео да СНС нема одбрамбену политику, и додао да је ни претходна власт није имала и да је, између осталог, смењен и зато што је то јавно рекао.
Понош је рекао „да се Вучић понаша као да да је војска његова институција и да пазари оружје као пијани богаташ“.
„Ко каже да нама треба 30 тенкова након 212 које имамо и најјачи смо у региону. Када саберемо све остале заједно, слабији су од нас. Шта ће нам више тенкова? Вучић је то пазарио не зато што је војска тражила. Чему то служи? Не знамо колико се троши, све је потпуно нетранспарентно“, упитао је Понош.
Понош је рекао да председник парламентарног одбора за одбрану човек који се бави одбраном лика и дела Александра Вучића, и додао да су у том одбору људи који су чланови 53 групе пријатељства са другим државама, укључујући Науру, Гренаду, Еритреју, Суринам, Коморе, Палау…
„Честитам им ако знају где су те државе. То је потпуно урушавање капацитета скупштине и озбиљних одбора. Одбор за контролу служби безбедности води Игор Бечић, који има веома проблематичне квалификације“, рекао је Понош.
Понош је навео да је Србија потпуно приватизована држава у којој је могуће да министар унутрашњих послова Александар Вулин одлучи да дуж ауто-путева на свакој бензинској пумпи по целу ноћ стоје полицијски аутомобили са укљученим ротационим светлима.
„Вулин је проценио да ће се туристи тако осећати безбедније. Колико то кошта и колико полицајаца је ангажовано у таквој ствари? Употреба ротационих светала је регулисана одговарајућим законом. У исто време грађани недељама не могу да регулишу неке ствари у полицијским станицама као што је саобраћајна дозвола јер тамо нема ко да ради. Полиција би требало да обавља послове у интересу грађана, а не по нахођењу министра“, закључио је Понош.
Понош је навео да је Србији потребна сарадња са НАТО, али до прихватљиве мере, а то је програм Партнерство за мир.
„Три су разлога да не идемо даље. Први разлог су ожиљци од НАТО агресије 1999. године, други је то што НАТО бебиситује косовску независност, а трећи је да Србија своју пројекцију очувања националних интереса на Косову и Метохији мора да оствари пре свега у Савету безбедности УН, а то свакако нећемо моћи ако се приклонимо војном савезу супротстављеном ономе ко нам држи страну у Савету безбедности, односно Русији“, рекао је Понош.