Потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић изјавио је данас да је, по његовом мишљењу, излазак на изборе под постојећим условима „илузорно и потпуно непотребно давање легитимитета“ оваквом парламенту и оваквом Савету за националну безбедност.

„Састав Савета за националну безбедност показује до које је мере у Србији успостављена владавина најгорих, јер савет чине један керамичар, једна особа која је завршила шестонедељни курс за бејзбол тренера у Америци и човек који је до јуче прислушкивао председника Србије Александра Вучића и који га уцењује“, рекао је Ковачевић телевизији Нова С.

Ковачевић је истакао да је у питање доведен опстанак државе и народа, јер постоји опасност да „једна земља сутра може бити у власништву мултинационалних компанија и да једна лепа земља нестане и буде затрована сумпорном киселином“.

„Зар треба још нешто осим осећања нелагоде и стида, и што је кључно, осећања одговорности, да се сујете и идеолошке разлике елиминишу у страну и да се схвати да се, ако је болесник болестан од менингитиса, не цеде митесери и не зовете шминкера, него зовете неког јако доброг лекара који ће вам помоћи. Мој став је да ћу урадити оно што је до мене да до тога дође“, рекао је Ковачевић.

Упитан да о учествовању Народне странке у Неготину, Ковачевић је одговорио да је реч пре свега о „показној вежби“.

„Прво се мора направити мала дистинкција између нечега што је договор унутар једне групе људи, савеза или породице, у којој ви као индивидуа морате поштовати договорена правила. Тога, дакле, више нема“, рекао је Ковачевић.

„Народна странка је овог тренутка потпуно инокосна и одлучује да излази на изборе у Неготину да покаже две ствари – ако избори у Неготину буду поштени, онда ћете видети фасцинантан резултат Народне странке, а уколико тамо буду кратко ошишани момци у џиповима без таблица, ако буде бугарских возова и машиновођа и ако буде куповања гласова за ’црвену’ и флашу зејтина и ’Пелинковца’… Онда ће то само бити доказ да на изборе не би требало ићи и да се не може ништа променити“, објаснио је Ковачевић.

Упитан да ли ће „Неготин бити обавезујући за Народну странку и у остатку Србије“, Ковачевић је одговорио да се „мора поклопити неколико ситуација да би се изашло на изборе“.

„Као у пазлу у којем једна коцкица која недостаје може да квари целу слику, као у неком прелепом мозаику унутар Опленца или Храма Светог Саве, тај недостајући камичак је део целине и он својом запремином не чини претерани утисак када га гледате физичким атрибутима, али када га гледате као недостајуће око, онда је то и те како приметан недостатак. Да бисте имали ту ситуацију под контролом, морате имати разуђене страначке инфраструктурне феномене, односно довољно чувара изборних кутија“, прецизирао је Ковачевић.

Ковачевић је рекао да су избори у Неготину „мали експериментални модел“.

„То је као када први пут дате сину аутомобил да изађе са друговима у град и рећи ’доћи ћеш до поноћи’. Ако он дође до поноћи и ако дође у десет до 12, пре времена, и ако дође врло трезан и врло расположен и врати ауто који није олупан, онда ће га добити и следећи пут, а ако дође у 1.15 пијан са полицијском казном и са одузетом дозволом коју је добио пре 15 дана, онда тог аутомобила више неће бити следећи пут, то је оно што је поента“, навео је Ковачевић.

На питање о „покушају унапређења кодекса понашања посланика“ Скупштине Србије, Ковачевић је одговорио да би свака врста кодекса била непотребна да „тамо седи 250 пристојних људи“.

„У парламенту се седи као у цркви, а дискутује као у академији, гласила је пословица пре Другог светског рата, што значи да би парламент требало да буде простор лепо васпитаних мудрих људи“, рекао је Ковачевић.

„Данашњи парламент није другачији од слике у народу, и од те слике не могу бити другачији ни синод, ни генералштаб, ни влада. Они не могу бити другачији од онога што у менталном, мисаоном, професионалном и стручном смислу производи маса, то што је у народу дефинисано као потреба за вођом и успехом и начинима на који се то постиже“, додао је Ковачевић.

Ковачевић је навео да је „парламент управо реперкусија онога што се дешава у народу“ и да „постоји одређена врста каузалитета, једна двосмерна, интерактивна ситуација – оно што је народ је овог тренутка село у парламент, али и то из парламента утиче на понашање народа“.