Народна странка

Алексић: Храна је прва линија одбране у кризи, држава хитно да помогне пољопривредницима

Алексић: Храна је прва линија одбране у кризи, држава хитно да помогне пољопривредницима

Потпредседник Народне странке Мирослав Алексић изјавио је данас да би усвајање економских мера те странке помогло грађанима да лакше преживе долазећу економску кризу, сачувало пољопривреду од потпуне пропасти и омогућило развој домаћој привреди и предузетницима.

„Храна је прва линија одбране у кризи, а у Србији влада анархија у којој огромне зараде остварују велики трговински ланци и монополисти, док су пољопривредни произвођачи на ивици опстанка. Ако се тако настави, довешћемо у питање снабдевање храном, и зато се хитно мора помоћи пољопривредницима да би село опстало, а грађани имали довољно хране“, рекао је Алексић за Newsmax Adria.

„Неопходно је одмах повећати буџет за пољопривреду са 50 милијарди динара на 100 милијарди, а пољопривредницима укинути акцизу на дизел гориво и повећати субвенције по хектару са 8.000 динара на 16.000 динара до краја ове године, а до краја 2023. године на 24.000 динара“, додао је Алексић.

Алексић је навео да држава годишње даје чак 200 милиона евра страним компанијама које се баве „мотањем каблова, производњом шампона и чоколада, а не доносе нове технологије“, и да би тај новац требало преусмерити домаћим привредницима и пољопривредницима.

Потпредседник Народне странке је истакао да је „држава у претходним годинама уништила робне резерве и залихе постоје само на папиру, а на стању нема ничега“.

„Сада је власт забранила извоз и оборила цену и намерава да по тој цени откупи производе за попуњавање робних резерви. Зашто да се то ради преко леђа сељака? Зашто не одговарају они који су били дужни да о томе воде рачуна“, рекао је Алексић.

Алексић је додао да би требало омогућити извоз вишка пшенице, јер ће овогодишњи род износити око три милиона тона, а Србији је потребно највише милион тона.  

„Зашто да наши произвођачи не зараде и то сада, када је цена највећа? То би требало омогућити и за друге производе, али држава нема никакву стратегију и ми сада плаћамо данак незнању. Као пољопривредни произвођач тврдим да од 2000. године није било теже“, рекао је Алексић.

Алексић, који се у Трстенику бави производњом јабука, рекао је да „не постоји проблем који је дефинисао“ министар пољопривреде Бранислав Недимовић, односно да се јабуке у Русију „најнормалније извозе преко држава ЕУ“.

„Не постоји проблем транспорта, него цене транспорта. Кључно је, међутим, што произвођачима јабука у Србији прети да пропадну јер је цена производње дуплирана, док остале државе у којима се производе јабуке имају много веће подстицаје. Не можемо да будемо конкурентни без икакве подршке државе“, рекао је Алексић.

Алексић је навео да мали произвођачи у Србији продају јабуке по 30 динара за килограм, док цена у самоуслугама и великим трговинским ланцима никада није испод 100 динара.

„Разлику узимају монополисти који највише профитирају и трговци који немају контролисане марже. Нема система и мали произвођачи воћа, млека и житарица ће тешко опстати ако држава не промени стратегију“, додао је Алексић.

Алексић је навео да би минималну зараду требало повећати на 50.000 динара а истовремено смањити послодавцима оптерећења на зараде са 61 одсто на 50 одсто.
 
„Држава мора да одреди приоритете, да ли јој је приоритет градња националног стадиона од 250 милиона евра или да преживимо? Када немате новца за храну и рачуне, онда нећете радити фасаду на кући“, закључио је Алексић.