Отворено писмо Иване Парлић директорки компаније "Еликсир" Зорици Поповић:

 

Поштована госпођо Поповић,

Хвала Вам на позиву. Радује ме што пратите моје објаве на друштвеним мрежама.

Мене  су бирали грађани Србије и мој једини задатак је да радим у њиховом интересу.

Желим да верујем да и Ви делите моје мишљење и да све ”напредне технологије” које уводите у производњу ђубрива су управо у интересу грађана, како Шапца, тако и  целе Србије.

Повероваћу у Ваш добронамерни позив и врло радо доћи у посету  када објасните јавности којом технологијом третирате отпадне киселине оптерећене тешким металима.

Само у 2020. години и 2021. години сте преузели и “третирали” 8.033 тона отпаданих киселина. Од тога сте сами себи предали 1.027 тона отпада на бази киселине насталог у вашој производњи. Из ког технолошког процеса је настао ваш отпад?

Да ли је то perpetuum mobile? Киселина коју користите као “скруберску течност” поново заврши у производњи.

Уколико сте стручњак у тој области, молим Вас просветлите српске честите технологе и грађане који се буде у магли киселих испарења.

Радује ме ако сте Ви технолошки иноватор. Можда европски технолози нешто науче од Вас јер ни у једном БАТ-у (Best available technology - најбоље доступне технологије) нема технологије за коју сте нажалост добили дозволу.

Упоредну анализу вашег ђубрива и увозног урадио је Хемијски факултет.

Српској јавности ћу је доставити, а Ви објасните зашто је садржај хлорида три пута већи од дозвољене количине. Да ли је можда хлороводонична киселина из Цинкаре Инђија, Елкока или Кнота која је завршила у ђубриву учинила своје?

И ви све то продајете српском земљораднику. Не бринете да ће ланцем исхране завршити и у вашем тањиру. На Бога не мислите.

До скорог виђења

Ивана Парлић
народни посланик Народне странке