Преузето са портала "Данаса".

 

На политичкој мапи Војводине Нови Сад је централна тачка, а из перспективе Србије као државне целине, наш град је, ван сваке сумње, једна од најважнијих гравитационих тачака укупног друштвеног живота.

Због тога ће многи политички процеси, који ће касније обележити политичку сцену, свој почетак, утемељење и полигон за експеримент – наћи управо у Новом Саду.

Да ли је овај увод неодмерено подилажење Новом Саду наших жеља и очекивања, насупрот Новог Сада наше реалности – верујем да није.

Нови Сад је град у ком се додирују политичке супротности, јер либерални процеси и вредности често су нешто израженији него у другим деловима државе, али су зато и регресивни и ауторитарни потенцијали видљивији и присутнији.

Због тога је СНС посветио посебну пажњу Новом Саду и сврстао наш град у приоритете, ништа мање од „предизборног“ Београда. Потпуно је јасно да избори у Београду, али у догледно време и новосадски избори, могу битно определити ток политичког процеса, дати том процесу додатно убрзање и скратити порођајне муке поствучићевске Србије.

Три чињенице битно опредељују позицију, значај и политички домет политичких процеса који ће обележити Нови Сад у годинама које долазе:

Прво, тачка у којој један политичар гради свој идентитет и ауторитет, јесте уједно и тачка у којој треба рушити и њега и изопачени поредак који је успоставио.

Вучић је свој ауторитет учврстио и одржавао стварајући привид „борбе против криминала и корупције“, а суштински он стоји на челу криминалне хоботнице и својим понашањем ствара околности за највећу пљачку државних ресурса у новијој историји Србије.

Борба против општег лоповлука је у исти мах и родно место, али и гробница Вучићевог ауторитета.

Нови Сад је седиште и средиште његовог коруптивног режима. Наш град је окупиран и свакодневно је изложен тортури Андреја Вучића и Звонка Веселиновића.

Андреј Вучић управља политичким процесима, а Звонко Веселиновић оркестрира криминалном сценом. Све највредније послове у граду добијају искључиво криминалци. Не постоји чак ни потреба да се то прикрије или да се томе обезбеди бар привид правности.

Цинизам и безобразлук су попримили такве размере да фирма Гранит Пешчар, чији је стварни власник Веселиновић, а у којој је председник наџорног одбора његов рођени брат Жарко Веселиновић, тренутно поплочава један од тргова у центру Новог Сада.

Реч је о површини од 6,8 хектара. После тог посла новосадски буџет ће имати 10 милиона евра мање, а Веселиновић исто толико више.

Додамо ли томе чињеницу да градоначелник Новог Сада Милош Вучевић припрема коруптивни пројекат „Нови Сад на води“, који подразумева станоградњу на обалама Дунава у вредности од преко милијарду евра, као резултат добијамо чињеницу да је Нови Сад поприште и носећи стуб Вучићевог криминалног режима.

Зато пораз у Новом Саду не би имао локални него државни значај. То не би био пораз локалних напредњака него лични пораз Александра Вучића.

Потенцијална победа у Новом Саду би определила политичко расположење у Војводини, као што би победа у Београду била путоказ за целу Србију. То Вучић зна и зато ће репресивно-криминална стега и даље бити основни механизам управљања у ова два града.

Друго, политичка атмосфера у Новом Саду крије у себи неку врсту равничарске контрадикторности.

Нови Сад је град умерених и одмерених грађана. Град наглашене пристојности.
Опскурни типови, а Андреј Вучић и Звонко Веселиновић су репрезентативан пример, обично тај амбијент и ту врсту смерности доживљавају као слабост те средине и грубошћу, агресивношћу и простачким резоном мисле да могу покорити цео град.

У први мах и наизглед то тако и бива, али само на почетку.

Напротив, испод тог привида мирноће и уздржаности рађа се огорчење, бес и бунт. Прве горке плодове своје бахатости и непоштовања кућног реда и неписаних правила СНС је убрао на протеклим изборима за савете месних заједница, које је предводио и контролисао Андреј Вучић.

Испуцана је сва расположива муницију, али мете нису погођене. Уигране методе масовне куповине гласова и целодневног притиска на грађане само су произвеле инат и додатно разјариле Новосађане у поразу који је претрпео СНС.

Дакле, Нови Сад има капацитет да се супротстави том лудилу. Зато треба очекивати два упоредна процеса. С једне стране имаћемо процес губљења поверење у актуелну власт, а с друге стране нервозу, грубе реакције и додатни притисак СНС-а на грађане.
Треће, новосадска политичка сцена је трн у оку идеолозима и страначким керберима СНС-а.

Логика СНС-а је да интересно окупи све око себе, независно од идеолошких разлика. Они желе да укрупне онај део политичког спектра који подржава власт и у том послу немају превише идеолошке гадљивости.

Напротив, када је опозиција у питању, чине све да поделе, сукобе и фрагментизују ионако, политичким сукобима ослабљену, опозицију.

У Новом Саду је све супротно од оног што су њихова очекивања.

Новосадско искуство је да се опозиција не сме делити него окупљати. Расправу о разликама треба оставити за поствучићевску Србију.

Све док је Вучић на власти, немамо право да истичемо оно што нас раздваја, напротив имамо обавезу да указујемо на оно што нас спаја.

Не можемо се понашати ексклузивно него инклузивно. Само процес уједињавања и обједињавања опозиционих капацитета води у победу над Вучићевим режимом.

Политичка иницијатива „Види, гари, не може“ окупља четири странке и седам невладиних организација. Дакле, у истом фронту су сви који желе да сачувају обалу Дунава од коруптивног градоначелника и грађевинске мафије. Та формула је пелцер будуће победе.

У Новом Саду је превладала свест да само уједињени можемо да се супротставимо СНС-у, а то је оно што они понајмање желе. Уједињена опозиција је њихов кошмарни сан, који полако прераста у јаву. Наравно, овом иницијативом процес окупљања није окончан него је само отворен.

Будући да смо отворени за најшири могући фронт, сигуран сам да ће у месецима који следе Иницијатива „Види, гари, не може“ бити богатија за нове организације.

 

Борислав Новаковић,
потпредседник Народне странке и председник Градског одбора Нови Сад