Народна странка

Борислав Боровић: Опасни колоплет новог задуживања Србије

Борислав Боровић: Опасни колоплет новог задуживања Србије

Ново задужење Србије на међународном тржишту капитала од 1,75 милијарди евра за решавање еколошких проблема и враћање старих дугова је још један доказ више него тешке финансијске ситуације у коју су Србију увалили “стручњаци” који готово деценију воде економију и финансије ове државе.

Економски тигар на папиру признаје да не може да сервисира ни старе дугове нити да покрене ниједну инвестицију без новог и опасног задуживања у страној валути.

Ипак, ако задуживање од 750 милиона евра има смисла као заменски кредит за раније кредите са већом каматом, милијарда евро обвезница са роком од 15 година је нови намет и дуг који ће враћати и нерођена деца у Србији.

Славодобитно саопштење НБС да су еврообвезнице емитоване по "најнижој купонској стопи икада” је још једна лаж која се безобразно пласира јавности. Стопа приноса за ове конвенционалне обвезнице ових 750 милиона је 2,3 одсто, а такозване “зелене” петнаестогодишње обвезнице 1,26 одсто, и знатно је изнад приноса код емисија других држава. Бугарска је прошле године емитовала десетогодишње обвезнице по стопи од 0,389 одсто.

Народна странка подсећа да је министар грађевинарства и инфраструктуре Томислав Момировић, по налогу председника Србије Александра Вучића, у фебруару потписао уговор о кредиту од 3,2 милијарде евра са кинеским партнерима за изградњу канализације, локалне инфраструктуре, екологију и прераду отпадних вода по читавој Србији, дакле за исте намене предвиђене задужењем кроз зелене обвезнице.

То је 4,2 милијарде дуга за пола године у страној валути које ће се трошити на динарском тржишту Србије.

Враћање тог дуга ће бити могуће једино из спољнотрговинског суфицита Србије и то је непремостив проблем, јер Србија пати од хроничног спољнитрговинског дефицита који је прошле године био близу шест милијарди евра (5,9 милијарди), па ће једини излаз бити ново задуживање.

Улагање у екологију је нужно, али терет морају поднети пре свега загађивачи а не држава. Да ли се Србија задужује да би покривала еколошке “брљотине” страних инвеститора у Србији а на терет свих грађана? Ваљда то иде у укупни салдо бесмислених субвенционисаних страних инвестиција и помоћ загађивачима у Бору, Зрењанину или Рађевини.

 

Борислав Боровић
председник Одбора за привреду и финансије Градског одбора Народне странке Београд