Потпредседник Народне странке Борислав Боровић изјавио је данас да званични јавни дуг Србије, који је у јулу износио 38,2 милијарде евра, не представља и укупне обавезе државе већ само повучена средства која прођу трезор.
Боровић је агенцији Бета рекао да уговорени кредити износе још најмање 25 милијарди обавеза државе.
"Званични јавни дуг Србије за који се објављују подаци, а који је у јулу износио 38,2 милијарде евра, су само повучена средства која прођу трезор, а не и укупне обавезе државе. Уговорени, а неповучени кредити се не рачунају код односа јавног дуга према Бруто друштвеном производу (БДП). Уговорени кредити за 'рафале', метро, ЕКСПО... према јавно објављеним изјавама званичника ове државе, износе бар још 25 милијарди евра нових обавеза", рекао је он.
На питање да ли се може говорити о високој и опасној задужености државе, Боровић је казао да ће за отплату главница држава морати да врати само у 2024. години 976.449.116.000 динара или 8,4 милијарде евра.
"То чини 45 одсто укупних прихода Србије. Ако томе додамо 1,6 милијарди евра у 2025. години само за камате, онда нема никакве дилеме да стање није ружичасто како се представља. Напротив", истакао је Боровић.
Према његовим речима, стање јавног дуга неће бити ништа боље ако власт "боји" податке ружичастим бојама, нити горе ако га критичари режима неумерено "оцрњују".
"Оно је такво, какво је. Међутим, самозаваравање и игнорисање чињеница оних који доносе одлуке, може Србију скупо да кошта у периоду испред нас. Зато је важно напоменути неколико ствари код оцене стање нашег јавног дуга. Јавни дуг се углавном може враћати из вишкова које држава направи, продајом државне имовине која је преостала или новим задуживањем док може. Од вишкова се одавно не враћају, јер имамо само константне дефиците – од буџетског до спољнитрговинског. Продаја имовине која полако нестаје је само значила да, што смо више (рас)продавали дуг је бивао све већи. Све се своди на ново задуживање. Од репрограма старог дуга и нових, додатних задуживања", објаснио је он.
Коментаришући критеријуме из Мастрихта, где је праг задужености јавног дуга у односу на БДП 60 одсто, а да Србија према званичним подацима има задуженост испод тога, Боровић је рекао да су бар две ствари спорне у тој аргументацији.
"Критеријум из Мастрихта утврђен је за земље Европске уније (ЕУ) које зарађују, послују и задужују се у својој конвертибилној валути или евру, док је јавни дуг Србије углавном у страној валути који се често користи и за домаћу потрошњу у динарима. Друго, наш БДП је деформисан прецењеним курсом динара. Поред тога што то негативно утиче на комплетну привреду, посебно извозну, тако се вештачки повећава БДП, јер се статистички, динарски БДП преводи по прецењеном курсу у БДП у еврима и вештачки смањује његов удео у БДП", казао је.
Оцењујући недавно добијање већег кредитног рејтинга Србије од aгенције "Standard & Poors" на ниво БББ минус, Боровић је рекао да нови рејтинг значи, по процени S&P, способност Србије да испуњава финансијске обавезе, односно да отплаћује дугове.
"Али само од aгенције 'Standard & Poor's', док код две остале престижне агенције ("Fitch" и "Moody's") и даље имамо неинвестициони рејтиг, односно рејтинг који је на шпекулативном нивоу. Подсетио бих да је управо агенција 'Standard & Poor's' средином 2008. године дала Исланду максималан кредитни рејтин ААА, да би неки месец после тога банкротирао. Јавни дуг се враћа из суфицита који до сада нисмо правили и то је једини здрав начин. Иначе се подразумева да ћемо дугове враћати имовином (колатералима) коју смо дали или из нових задуживањима. Док још Србија има неки умовину", закључио је Боровић.