Поред смене корумпираног режима и људи који га чине, у Србији после избора мора да уследи промена система, јер је то основни услов да се спасава урушена држава и створе предуслова даљег императивног напретка.

Дисконтинуитет система је кључ ових избора, јер и да дођу најобразованији и најпоштенији, овакав систем ће им бити кочница да направе искорак у обнови Србије.

Млади не беже из Србије само због новца, већ сирове неправде која их тера из земље. Зато се партократски систем мора заменити меритократским кроз јавне конкурсе и елиминисање негативне селекције.

Укинути или свести на минимум дискрециона овлашћења власти, изменити робовски Закон о раду, а социјална и здравствена заштита морају бити државни приоритет прворазредног значаја.

Бирократија ће бити сервис грађана и привреде, реформисана пореска политика ће бити примерена финансијској снази обвезника а не државни рекет. Монетарни и финансијски систем мора вратити суверенитет како би био у служби привреде и грађана а не банака или међународних институција. Народ ће да се пита о најважнијим државним питањима и одлучиваће о својој земљи, водним и осталим ресурсима.

Судови морају судити у име народа а не ради мишљења међународних комисија, извршитељи неће бити мучитељи грађана и отимачи или их неће бити, образовање ће бити темељ будућег напретка Србије а не припрема за одлазак из ње. Домаћи привредник и сељак ће бити у фокусу економске политике а не слуга страним инвеститорима. Закони ће бити једнаки за све.

Знаће се тачно где одлази новац грађана, државни спразуми ће бити јавни а не тајни.

Полиција ће бити народна а не партијска, а криминал ће бити са оне стране закона а не у институцијама. Политику ће водити изабрани представници народа а не клијентелистичке неформалне организације. Медији ће бити додатни контролори власти а не партијска гласила јер ће бити слободни и отворени.

 

Борислав Боровић,
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије