Србија се гуши у корупцији, почев од локалних самоуправа, jавних предузећа до највиших државних органа. Готово је потпуно суспендован Закон о јавним набавкама, директно преговарање је већ устаљена пракса, са једним понуђачем, обично из земље кредитора. За резултат имамо енормно високе и нереалне цене које плаћа држава а заправо грађани, посебно код највећих инфраструктурних радова. Чак је донета уредба да се и државне хартије од вредности могу продавати непосредном погодбом.

Зато није изненађење што је Србија на најзначајнијем глобалном рангирању земаља света, које објављује међународна организација Транспаренси интернешенел, по перцепцији корупције у јавном сектору у 2022. године пала је за пет места и налази се на "славном” 101. месту у свету које дели са суседном Албанијом. То је најлошија позиције Србије за последњих 11 година, откако се примењује иста методологија.

Нажалост, грађани су одсуству институција потпуно немоћни да утичу на то. Они то не могу ни преко својих представника у Скупштини Србије и локалним скупштинама, јер су парламенти претворени у обичну фарсу у режији владајуће коалиције. Отворено кршење закона се већ и не крије, држвни органи који су задужени за испитавање корупције не реагују, или чак одбацују као неосноване притужбе које се “голим оком” могу означити као корупција или грубо кршење закона.

Народна странка се у програмским начелима залаже за увођење специјалног тужиоца за високу корупцију. Тада неће бити могуће да се не испита корупција у раду ЈП, продаја бања, ненаменско трошење буџета, корупција на царини, легализовање пола милиона квадрата у Београду који по закону нису могли бити легализовани, тајни међудржавни уговори за које се сумња да су штетни за државу или пословање заштићених предузећа попут Београда на води.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије