Битна карактеристика овог буџета је незабележена нетранспарентност која потире све принципе нормалног буџетског поступања уз опасно повећање дискреционог одлучивања код трошења јавних средстава.
Предњачи Канцеларија за јавна улагања, али је слично и са осталим инфраструктурним радовима.
Практично је суспендован закон о јавним набавкама и код изградње инфраструктуре и финансирања тих пројеката.
Све се свело на модел полутајних међудржавних билатералних споразума са неповољним каматама, далеко виших цена и са обавезом ангажовања страних извођача уместо домаћих.
Народна странка није против изградње инфраструктуре, али јесте за аналитичко планирање приоритета, транспарентност поступка на јавним тендерима уз поштовање обавезе да се код радова већих од пет милиона евра направи анализа исплативости пројеката. Све супротно од оног што власт ради и што се рефлектује и кроз буџет за 2022. годину.
Типичан пример нетранспарентности и промашених приоритета је планирана изградња Националног стадиона. Не постоји ниједан документ исплативости, као ни потребе његове изградње.
За тај новац се могла дати помоћ од по 10.000 евра за 25.000 пољопривредних домаћинстава у Србији.
На другој страни, читав аграрни буџет износи 520 милиона евра, колико и два стадиона, или нешто више од ставке буџетских резерви и осталих текућих расхода, која је у зони потпуне дискреције и без образложења трошења готово 415 милиона евра.
То је “резервоар“ из којег Влада Србије испуњава оно што председник Александар Вучић обећава без икаквог критеријума и смисла и ван својих уставних овлашћења.
Исто је и са повећањем у буџету субвенција страним компанија и смањењу подршке домаћој привреди.
Ове две аномалије генеришу трећу – забрињавајући раст јавног дуга.
По подацима Управе за јавни дуг, он је 30. септембра 2021. године износио готово 30 милијарди евра (29,934 милијарде евра), рачунајући само повучене, али не и уговорене кредите, њихову рочност и камате.
Истог дана са доношењем Закона о буџету, донета су и два закона о новом задужењу Србије од 890 милиона долара и 22 милиона евра, који не улазе у формални јавни дуг. Као ни средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима, до укупно 624,7 милијарди динара или 5,3 милијарде евра... Или две милијарде евра потребних за реституцију, чија би исплата требало да почне почетком 2022 године.
Размере задуживања Србије ће се, нажалост, знати тек када ова власт сиђе са сцене и то неће бити нимало пријатна вест за грађане. Али зато не мањка њихово предизборно корумпирање преко помоћи пензионерима или једнократне помоћи за прво дете.
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије