Октобар 2, дан ослобођења нашег града у Другом светском рату, је увек био свечани дан. Дан којим се славила победа над фашизмом и силама осовине. Дан за полагање венаца на споменике широм града. Дан за приредбе и свечарску атмосферу.

Данас, 77 година касније, споменици су махом руинирани, венци све мањи, свечаности утихнуле, атмосфера у друштву, у најмању руку, као да нисмо били на страни победника, као да се стидимо антифашистичких тековина, а преци би се у гробу превртали да знају зашто су положили своје животе у том рату.

Октобра 2. 2021. уз све предвиђене процедуре и пријаве, грађани су били спречавани да протестују у свом граду, у некад слободарском Зрењанину, тражећи воду, чисту пијаћу воду, коју немају већ 17 година. 

Ко нас је спречавао у томе? Не знамо њихова имена, али та имена нису ни важна. Важно је да су то неке удворице, које покушавају да се докажу својим шефовима, које не размишљају о потребама читаве заједнице, које су прави партијски кербери, чувари функција владајуће странке... 

Наиме, на платоу на самом уласку у нову пијацу, тачно на оном месту на којем је планиран перформанс постављања споменика зрењанинској чесмовачи, затекли смо два возила, једно чији је власник ЈКП Пијаце и Паркинзи (дакле сви ми), а друго у приватном власништву. Возила постављена на пешачком платоу, где је немогуће прићи колима. Постављена тако да покушају да нас онемогуће у замисли скретања пажње јавности на проблем свих грађана Зрењанина. 

Једино што је постигнуто тим чином је  згражавање наших суграђана, који су се провлачили између возила, у неверици да се опште добро користи на тај начин. Ми смо били у неверици да се на дан ослобођења од фашизма, власт служи таквим методама.

Оно што је болно, на наше позиве нису реаговали ни представници полиције, нити комуналне милиције, они који би требало да поступају по слову закона. То значи да Зрењанин није слободан град, да 77 година после ослобођења, влада нова врста  једноумља и режима који не мисли на сопствени народ.

Народна странка Зрењанин