Дана 01.07.2021.године, Јелена Жарић Ковачевић, председник Одбора за уставна питања и законодавство, сазвала је 49. седницу Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине за понедељак 05.07.2021.године, са почетком у 13,00 часова.
Дневни ред заказане седнице је разматрање Предлога за доношење аутентичног тумачења.
-  Одредбе члана 1066 став 2. Закона о облигационим односима (,,Службени лист СФРЈ", бр.29/78, 39/85,45/89-УСЈ и 57/89, ,,Службени лист СРЈ", број 31/93 и ,,Службени гласник РС" број 18/20);
-  Одредбе члана 41. став 1 и 2 и члан 43. став 2 и 3 Закона о заштити потрошача (,,Службени гласник РС" број 61/14, 6/16, 44/18)
-  Одредбе члана 17. став 1 Закона о заштити корисника финансијских услуга (и ,,Службени гласник РС" број 36/11, 139/14).
Чему толика журба?!
Закон о облигационим односима почео је са применом давне 1978.године, и примењује се више од четири деценије. Што значи да аутентично тумачење овог закона дају они који га ниси ни писали.

Члан 1066. став 2 Закона о облигационим односима гласи:

,,Уговором о кредиту утврђује се износ, као и услови давања, коришћења и враћања кредита."

У Предлогу аутентичног тумачења се наводи да „ову одредбу треба разумети тако да је пуноважна одредба уговора о кредиту којом је, као услов давања, коришћења или враћања кредита, предвиђено да корисник кредита банци приликом пуштања кредита у течај или током трајања кредитног односа исплати паушално одређену накнаду за банкарску услугу, као што је накнада за обраду, односно трошкове обраде кредита, накнада за пуштање кредита у течај, накнада за праћење кредита и др"

У образложењу се даље наводи да новчани износ који корисник кредита плаћа банци на име накнаде за обраду кредита, банка не мора да употреби за покривање стварних трошкова које има у вези са конкретним кредитом.

На седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018.године, усвојен је правни став о дозвољености уговарања трошкова кредита само под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита.

Сва три предлога су супротна ставу Врховног касационог суда, судским одлукама које су доношене у корист грађана којима су банке неосновано наплаћивале обраду кредита, провизије, праћење кредита...

Усвајањем сва три предлога грађани би опет били оштећени, јер би новац морали да враћају банкама.

То доводи до кршења права на правну сигурност, права на правично суђење и једнаку правну заштиту која су зајемчена Уставом РС, Европском конвенцијом о људским правима. На овај начин законодавна власт се меша у судску власт, чиме се крши и начело поделе власти.

Подсетимо се да су у току јавне расправе о Нацрту Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.

Да ли је све ово у интересу грађана?!

Да ли су у спрези банкарски лоби, предлагач Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку и предлагачи горе наведених аутентичних тумачења?!

Да ли то значи да они хоће да управљају државом?!

Градски одбор Народне странке у Нишу, на основу мишљења свог Правног савета, најоштрије осуђује предлоге аутентичних тумачења која представљају одбрану банкарског лобија од стране појединих посланика Народне скупштине.

Захтевамо и подсећамо их да су у обавези да заступају интересе оних који су их бирали и који их плаћају. По закону су то грађани Републике Србије. 

Или то можда више није случај?

Народна странка Ниш