Топлана у Бору и ове године набавља угаљ преговарањем, а за нову грејну сезону уговор о куповини 37.200 тона угља потписала је са Узор-експортом, фирмом која је према подацима АПР-а имала само једног запосленог, саопштила је данас Народна странка у Бору.

Најновији уговор Топлане мимо тендера у вредности је 626,112 милиона динара, потписан је 28. јула ове године, а цена ће бити плаћена 100 одсто авансно, пише у документу који је новинарима представио председник ГрО Драган Марковић.

Све ово догађа се само неколико дана пошто је оставку поднео директор Топлане и потписник уговора Милутин Симић. На његово место Градско веће је предложило Драгана Величковића, бившег председника општине Бор, који је са те функције смењен 2006. године после референдума, а једна од замерки које се Величковићу стављала на терет била је управо лоша грејна сезона.

Марковић је рекао да фирма Узор-експорт (чија је власница Тијана Марјановић) набавља и продаје угаљ Топлани од 2018. године и да је годинама уназад била пракса да се уговори анексирају и купују додатне количине угља (збирно и до 50.000 тона).

Он је оценио да је „партијска“ набавка угља довела до тога да је данас Топлана „на коленима“, са дуговањима која су близу годишњег буџета града.

Угаљ, који је раније набављан у руднику Перник у Бугарској и који је, по подацима из тог рудника, са утоваром, коштао од 38 до 44 евра по тони, Топлани Бор продају по цени од 100 до 120 евра по тони без ПДВ-а.

Марковиће је упитао зашто Топлана избегава да набавља угаљ из других рудника, на пример из Бановића, који је, како је рекао, по оцени стручњака квалитетнији.

Он је локалним властима поставио и питање зашто је дозвољено да се угаљ набавља по цени више него дупло већој од продајне цене у другим рудницима, и где иде та разлика, јер је „чудно да нико од надлежних није реаговао, ни градоначелник Александар Миликић ,ни инспектори“.

Према подацима о 20 највећих дужничких фирми за утрошену електричну енергију у Србији, Топлана у Бору се у јулу прошле године нашла на седмом месту са дуговањима која су износила 702,5 милиона динара, али су званични подаци су да је њен дуг 1,3 милијарде динара.

Укупан дуг борске Топлане је, према речима Марковића, у првих шест месеци 2020. године, и поред субвенција од 120 милиона динара, износио 155 милиона динара, односно, готово исто колико и у 2019. години.

„Јавни сектор у Бору је на коленима, а локална власт је годинама обећавала боље функционисање јавних предузећа и позитивно пословање. Међутим, испоставило се да је све било обмана, јер пример Топлане показује како се политичким комбинацијама, свесно или несвесно, систематски уништава једно предузеће пред очима свих“, закључио је Марковић.