Борска власт годинама не крије да је пуки извршилац послова централе из Београда. И страних инвеститора. И ту нема ничег новог. Позната је то, у сваком случају-непријатна прича! На штету грађана Бора.
Александра Миликића, градоначелника, кога нису изабрали грађани Бора већ СНС централа из Београда, Зиђин именује на чело групе за сарадњу са локалном заједницом. По угледу на некадашње колонизаторе у Азији, Африци... Намеће се, самим тим, питање: Да ли је то сукоб интереса?
Тај градоначелник годинама држи у неизвесности Боране, Кривељане, Оштрељане, Слатињане, јер им нуди нереална и празна обећања. Гура кумовске пројекте ветропаркова, не чини ништа да се смање губици Топлане, инфраструктурне радове изводе строго одабране, углавном партијске фирме... До јуче, заклети политички „непријатељ” власти СНС, Миливоје Јаношевић, преко ноћи је постао “портпарол” Миликићу и Спасковском и највећи заговорник хармоније и братских односа са страним инвеститорима. Са онима које је до јуче нападао, вређао, називао разним погрдним именима, против којих је јавно протестовао. Кога је градоначелник прозивао због паљења заставе Србије...
На отварању Инфо центра за квалитетнију сарадњу са локалним становништвом, Миливоје Јаношевић је изјавио да су град и Зиђин на истом задатку!? На ком и каквом задатку? На задатку потпуног уништавања животне средине, нестанка живописних река, потока, претварања шума у голети за ветропаркове... Тај њихов заједнички задатак довешће до тога да Бор и околна села, Црни, Врх, Дели Јован и цела Тимочка Крајина за неку деценију, ако се и кад се целокупно рудно благо исцрпи, постану својеврсна пустиња! Зашто се тражи добра сарадња? Да би се, веровали или не, све то, нама непријатно, па и погубно, једног дана прећутно десило. Потребно је, по њима, да сви буду саучесници у заједничком подухвату. Прича о платама је само пратилац њиховог заједничког задатка. У овом случају, наивни морају поверовати да ће нам села бити много лепа чим их рудничка јаловишта опколе. Као што је већ данас у Оштрељу, Кривељу, Брезонику...
Власт и инвеститори причају о решавању здравствених проблема, еколошких и осталих мука и невоља околине, о пресудном значају наводно зелених јаловишта... Као да су проблеми на јаловиштима, а немају их људи у граду и у селима. Власт игра и на карту заборавности грађана Бора. Ко ће се за неку годину сећати ватрених говора Миливоја Јаношевића о непланском ширењу рудника, оних запаљивих речи на улазу у бившу “Ракиту”, на платоу Дома културе у Бору или на мосту у Сумраковцу, у центру Злота...
Треба имати дебео образ па грађанима угрожених села, који су препуштени сами себи, обећавати једно а радити сасвим друго. Заједничко за обе власти је да су Бор, и интересе Борана, заборавили. То што су појединци након избора променили начин опхођења, како према народу који је угрожен, тако и према фирмама које га угрожавају, показује ону најтамнију страну политике и људске (не)части и савести. Локални функционери власти обећавају решавање свих проблема, и то чим сe Зиђин смилује да саопшти границе рударења. Где је ту интерес народа са овог простора? Где су ту Бор и Тимочка Крајина?
Да будемо начисто, нису Кинези криви за ово. Крив је онај ко је, из само њему знаних разлога, предао рудно благо Србије и нашим потомцима оставио неизвесну будућност. Власт СНС је због личних интереса жртвовао народ и овај део Србије!
Народна странка Бор