Да ли је могуће у било којој држави Европе, сем Србије, ући на нечији посед, присвојити га, срушити објекте и онда очекивати да се власник те имовине не побуни, да каже, изволите ваше је, не морате платити...

Најчудније је што се ради о фирми која је 100 одсто у страном власништву. Власт СНС-а је омогућила тој фирми да оствари тзв. Јавни интерес и експропријацијом укњижи приватну имовину грађана Србије на своје име, често без исплате по ценама које прописује Пореска управа Републике Србије. Власт је постала услужни сервис разних страних фирми „инвеститора“. Нејасни су мотиви државне и локалне власти у Бору за ове поступке.

Зашто се Уставни суд не огласи поводом законитости разних уредби и „закона“ које је власт донела? Те фирме доводе хиљаде својих радника, а са друге стране, локално становништво-староседеоци морају у великом броју отићи ван земље, „трбухом за крухом“!

Инвеститор остварује свој интерес по сваку цену. Осим становника села око Бора (Кривељ, Слатина, Метовница, Оштрељ и др) и животна средина трпи, и вероватно ће за коју деценију остати пустош ако се нешто убрзо не промени. Ако се усијане главе не дозову памети и држава не постане уређена!

Жалосно је што та фирма (ZIJIN MINING) у остварењу својих интереса користи разне методе притиска на грађане Борских села. Чак врши и истражне радње и дописима плаши власнике парцела... Питање је ко им пружа помоћ у тим активностима?

Утицај радова на отварању рудника „Чукару Пеки“ шири се и на имовину која није обухваћена планом експропријације. Настала клизишта узроковала су стварање језерцета на преграђеном потоку Кусак код села Слатина.

Пре само три-четири године локални вођа СНС-а у Бору помињао је да ће, након „инвестиција“ у РТБ Бор, људи пецати у Борској реци. Данас РТБ Бор не постоји јер је продат, а Борска река је и даље мртва река, боље рећи индустријско-комунална канализација!

Народна странка Бор