Одбор за здравство Народне странке Београд истиче да је повећање броја оболелих од малигних болести забрињавајуће и да је потребна хитна едукација становништва о малигним болестима.

Светски дан борбе против рака обележава се 4. фебруара. Сваке године у Републици Србији дијагностикује се око 37.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака у Републици Србији умре око 21.000 људи. Број нових случајева ће наставити да расте, пре свега због демографских промена, јер се малигне болести у преко 60 одсто случајева јављају после 65. године. Процењује се да ће до 2040. оболевање од рака порасти за 70 одсто. С обзиром на присутне факторе ризика у Републици Србији, и даље ће водећи малигни тумори бити они који се доводе у везу са начином живота. То су, у првом реду, малигни тумори плућа, доjке, дебелог црева и ректума.

Превенција малигних болести представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. Најзначајнији фактори ризика за настанак малигних болести у вези са човековим понашањем и животном средином односе се на гојазност, недовољан унос воћа и поврћа, физичку неактивност, употребу дувана и алкохола, ризично сексуално понашање, изложеност загађеном ваздуху у градовима и продуктима ложења чврстих горива у затвореном простору. На више од 80 одсто свих малигних болести могуће је утицати отклањањем или модификовањем фактора ризика, тј. спречавањем настанка болести.

Истраживања су показала да је за сваки трећи случај рака одговорно пушење дувана. Више од трећине свих случајева рака последица је гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности, док је сваки десети случај рака последица инфекције (пре свега ХПВ, хепатитис Б и Ц и Helicobacter pylori).

Превенција малигних болести има велики јавно-здравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли рака. На више од 80 одсто свих малигних болести могуће је утицати спречавањем или модификовањем деловања фактора ризика. Примарна превенција подразумева активности усмерене на унапређење и очување здравља и спречавање настанка обољења кроз смањење изложености факторима ризика или кроз позитивно понашање. Међутим, превенција рака није увек могућа: још увек нам сви узрочници нису познати или нисмо увек у могућности да их избегнемо. Због тога велики значај има и тзв. секундарна превенција - односно рано откривање болести. Када се болест појави, успешност њеног лечења зависи на првом месту од проширености у тренутку постављања дијагнозе.

Уочивши значај малигних болести и важност њихове превенције, већина развијених земаља је крајем друге половине 20. века започела масовне превентивне програме. На основу постојећих доказа о ефикасности и исплативости расположивих метода за рано откривање, данас су општеприхваћени, и од стране међународних асоцијација препоручени програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева. Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40 одсто малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

Одбор за здравство Народне странке Београд