преузето са Нова.рс
Ко год не иде код Александра Вучића на вино и ракију и не разговара са њим о било чему и ради на његовом рушењу, може да буде мој лидер. Видим лидера или из Народне странке или из Странке слободе и правде, рекао је председник Одбора за спорт Народне странке Данило Икодиновић.
Каже и да верује у Београђане, те да опозиција уколико наступи у једној колони, има шансе да победи “радикале” у главном граду. Говори и о томе шта је потребно да се деси да се”успавани” коначно разбуде, шта га је највише поразило кад је у питању живот у Србији, али и где највише “шкрипи” кад је српски спорт у питању.
Дијалог око изборних услова се приводи крају. Да ли очекујете да ће власт направити неке уступке и тако дати основ опозицији да изађе на изборе следећег пролећа?
То није никакав дијалог, то је бахаћење власти која нема намеру да одржи нормалне и поштене изборе, јер би их у том случају изгубили. Шта значи уступке? Или су избори фер и поштени или нису. Уступци су глупост коју су они измислили као да нешто чине опозицији, а уствари су они ти који сваке изборе покраду, прете људима, уцењују их да гласају за њих. И онда као праве уступке. Бахатост радикала на делу!
Уколико не буде фер изборних услова, шта би могли бити следећи кораци опозиције?
Не знам, нисам компетентан да о томе причам. Ако нема поштених услова за изборе на те изборе не треба изаћи. То је моје мишљење, а не Народне странке.
Лидер Народне странке Вук Јеремић често истиче реч „реваншизам“. Да ли се слажете да је то неопходно урадити уколико ова власт буде смењена и шта тај „реваншизам“ подразумева?
Наравно! Да је било тог реваншизма од 5.октобра 2000. па докле год нису завршили у затвору комплетни тадашњи СРС и СПС, тј. они најодговорнији њихови, а било их је пуно, ми не бисмо сад имали овог диктатора и све ове бахате незналице. Зато сад мора бити реваншизма и све их процесуирати! Искључити их све доживотно из политике!
Опозиција, без обзира на међусобне разлике, верује да уколико изађе довољан број бирача власт може да изгуби Београд. Верујете ли ви у Београђане?
Апсолутно верујем у моје суграђане. Веома им се клима у Београду, тј. са фер изборима СНС је прошлост. Нажалост, већ су фиктивно пријавили преко 150.000 грађана из унутрашњости у Београд. Уколико победимо у Београду, крај им је веома близу и у Србији. Надам се да ће Београђани знати да препознају праве вредности, поготово Новобеограђани, становници највеће, најмногољудније општине у Србији.
Поједина истраживања су показала да опозиција има шансу да победи само у Београду и само под условом да изађе јединствена. Какве су шансе да се тако нешто деси?
То би по мени било најбоље решење, једна колона у Београду, уколико се опозиција договори. Моје скромно мишљење је да једна колона може да победи радикале у Београду.
Какве су шансе да Јеремић и Ђилас нађу зеједнички језик?
То није питање за мене.
У случају да се договорите око једне колоне, како би се у том случају одредили кандидати?
Ни то није питање за мене. То ће одлучити лидери и врх опозиционих странака који буду правили коалицију, односно једну колону.
Ђорђе Вукадиновић недавно је био на мети критика због изјаве да Мариника Тепић не може бити његов лидер, као ни већини опозиције. Може ли бити ваш?
Ко год не иде код Александра Вучића на вино и ракију и не разговара са њим о било чему и ради на његовом рушењу, може да буде мој лидер. Видим лидера или из Народне странке или из Странке слободе и правде. Зелене странке, Обрадовића, Радуловића и осталу назови “опозицију” треба што даље гурнути од праве опозиције, да случајно неко не помисли да неко од њих може да буде било чији кандидат.
Кад је спорт у питању, како оцењујете однос власти према њему? Где шкрипи и може ли боље?
Шкрипи у колективним спортовима, у инфраструктури, у струци, у медицини у спорту. Ове последње Олимпијске игре и девет медаља су привид успеха, зато што смо се сакрили иза шест медаља у појединачним спортовима. Нема система, паре се деле како одлучи Александар Вучић, нема категоризације спортова. О школском и универзитетском, као и рекреативном спорту да не причам, малтене не постоје. О корупцији и малверзацијама у спорту се може причати данима.
Много се буре дигло око ваших коментара око тога ко је носио заставу Србије на отварању Олимпијских игара и зашто. Да ли можете да објасните зашто сте тако реаговали и да ли сте се због тих речи покајали или и даље стојите при томе?
И даље стојим при томе! И још јаче! Маја Огњеновић, четири учешћа на Олимпијским играма, 19 година наступа за репрезентацију, сребро ОИ (то је било до Токија), злато и бронза на светским првенствима, два злата, сребро и бронза на европским првенствима и то су медаље само са највећих такмичења, без Светске лиге, Гранд прија, Европске лиге, скоро 300 наступа за репрезентацију. Ниједна спортискиња јој није ни близу у овом веку. Притом, она је све време била носилац игре, не у другом плану, носилац увек! Срам било Олимпијски комитет Србије.