Народна странка ће тражити да се по хитном поступку формира одговарајући анкетни одбор Народне скупштине Републике Србије, ради испитивања финансијског пословања највећих спортских друштава.
Погубне последице СНС власти, речи професора Слободана Антонића да „камен на камену неће остати“ обистиниле су се и у српском спорту, много брже него што је ико очекивао. Било је и људи који су сматрали да спортски систем, који деценијама овој земљи доноси медаље и њену заставу износи на победничко постоље, не могу да униште ни похлепа, ни нестручност, нити злонамерност напредњачких кадрова. Деловало је да је једино српски спорт неуништив и жилав, као и наши спортисти што су. Но, када крене најезда алавих скакаваца, нико више није безбедан и имун.
Уместо што се данас планира улагање од 500 милиона евра у непотребан „Национални стадион“ код Београда, у периоду пре СНС-а, улагало се у стотине малих терена и школских сала у свим местима Србије. Обновљен је Републички завод за спорт, кључна институција спортске медицине у Србији, а и шире, са циљем да се на научној основи прате и унапреде перформансе домаћих спортиста.
Насупрот системском приступу развоја спорта, напредњаци су зарад енормног богаћења кренули да черупају све оно што је држало српски спорт у светском врху. Сметали су им сви они доказани стручњаци, којима биографије и образ нису дозволили да ћуте пред очигледним самоубиством спортских институција. У савезе су довођени послушници, људи слабог карактера, који нису способни да се супротставе уништавању тековина иза којих стоји рад више генерација врхунских стручњака. Сетимо се како су отерани Дуда Ивковић, Славољуб Муслин и, недавно, Немања Видић. Сетимо се и како је зарад финансијских интереса напредњачких кадрова, кроз блато провучена величина као што је Дуле Вујошевић. Сетимо се и како су трибине постале место на којима се спроводи забрана скандирања, ономе ко је најодговорнији за уништавање читаве генерације српских спортиста. Као и у свему осталом, овај режим тера домаће стручњаке и када год је у прилици нашим парама доводи скупе и неспособне странце. Док се народу полако најављују скупљи рачуни за струју после приватизације ЕПС-а, претварање западне Србије у гомилу јаловине, трошење оно мало пијаће воде у Зрењанину на фабрику гума, дотле се бацају незамисливе своте новца на екипе без великих резултата.
Да би се српски спорт и српске трибине држали под контролом, финансијско пословање наших најтрофејнијих клубова је доведено дотле да их повериоци или држава могу сутра угасити. Сведоци смо да је све мање играча из домаћих погона, да се доводе баснословно скупи, а при том бескорисни, играчи, да се деца лече СМС порукама док се зидају нове саобраћајнице према будућој рупи без дна, званој „Национални стадион“. Питамо се шта ли је предвиђено за стадионе Црвене звезде и Партизана? Да ли ће они служити искључиво за формирање кланова или ће постати плен неких режимских „инвеститора“, када једног дана српски клубови не буду могли да исплате дугове својим повериоцима? Да ли је то разлог за довођење наводних појачања из иностранства? Зар смо тако брзо дошли дотле да наше школе спорта не могу да створе играче за домаће клубове?
Тражимо да се да се под хитно крене у попис имовине спортских друштава, као и имовине, коју спортска друштва користе, како бисмо добили јасну слику о томе колики је ризик да неки од највећих српских клубова ове земље нестану за коју годину. Само уз те информације би могла да на време почне санација спортских друштава, која су упропастили напредњачки скакавци, пре него што и за њих не буде касно.
Народна странка ће увек бити на страни струке и резултата у спорту. Ресорни одбор за спорт Народне странке ће кренути у акцију окупљања стручњака у спорту, ради дефинисања приоритета деловања у парламенту и ван њега. Циљ нам је да поведемо борбу за спашавање и оздрављење српског спорта, којег ћемо после промена вратити правим навијачима, а не клановима; струци и науци, а не подобним партијским кадровима.
Александар Тошић
члан Извршног одбора и Одбор за спот Народне странке