Да занемаримо шајке које су пловиле Дунавом и Савом од 10. века до 19. века али морамо знати да се прва српска застава завијорила на нашим рекама 1834. године и то је званично одобрено турским ферманом.

Да ли сте знали да су српски пароброди увелико развозили робу по Дунаву и Сави када је кренула изградња прве пруге у Србији?

Да ли сте знали да је 1863. године у Београд упловио пароброд „Делиград“ који је купљен указом кнеза Михаила 1862. године и да се та година сматра годином почетка савременог бродарства у Србији?

Пароброд „Делиград“ су у Београду дочекали комплетна српска влада, црквени великодостојници и војни врх. О народу да не причам.

Да ли сте знали да је Србија пре чувеног бродовласника Оназиса имала свог бродовласника капетана Мишу Анастасијевића који је поседовао 74 лађе?

Чекали смо више од сто година да га премаши српски привредник Зоран Дракулић који је купивши „ДДСГ Карго“ постао највећи српски бродовласник у историји српског бродарства.

Да ли сте знали да је 1891. године основано „Српско бродарско друштво“, које је 1933. године променило назив у „Југословенска речна пловидба“?

Већ 1947. године променили су му назив у „Југословенско државно речно бродарство“, а коначно 1952. године дали су му садашње име „Југословенско речно бродараство“ (ЈРБ).

Да ли знате да је и дан данас ЈРБ највећа српска бродарска компанија и једна од пет највећих у Европи и да поседује више од 100 пловила, превезе више од милион тона робе на годишњем нивоу и да запошљава око 250 радника?

Ако нисте знали, ЈРБ послује позитивно са годишњом добити која се исказује у милионима евра и ЈРБ-у је додељен стратешки посао снабдевања угљем ТЕНТ-а у Обреновцу. Тај угаљ се допрема из Констанце и само тај посао је вредан 28,3 милиона евра.

Реч је о стратешком послу јер без тог угља нема ни струје у Србији.

Да ли сте знали да је држава Србија поново намерила да прода ЈРБ само 20 дана после обустављања претходне продаје и то за цену седам милиона мању од претходне, те садашња почетна цена износи 21,9 милиона евра?

Није наодмет поменути да је ЈРБ корисник парцела на Савском насипу у Новом Београду баш тамо где се по новом планском документу шири Београд на води.

Сада, када то знамо, остаје да се питамо зашто продајемо државну имовину за „тепсију рибе“?

Као што се увек догоди када ова влада нешто продаје, а припада држави Србији, услови за потенцијалног купца су такви да их могу испунити само фирме блиске садашњој власти.

У овом случају две фирме, „Карин комерц“ и „Хидро-база агрегати“.

Мада, када се боље погледа, ни те две фирме нису регистроване за речни превоз.

Пошто увек нешто запиткујемо, за крај остаје питање: „Куд плови овај брод?“.

Рајко Чаворовић
члан Председништва Народне странке